Danas se obeležava Međunarodni dan joge.
Joga je dobar put do jakog psihičkog i fizičkog zdravlja. I upravo se baš ovaj vid vežbanja savetuje kao jako dobar alat protiv stresa i dobrog funkcionisanja čitavog organizma.
Začetak joga vežbanja dolazi iz Indije, a nastala je kao rezultat traganja ondašnjih mislilaca za odgovorima na pitanja: „ Koja je svrha života“, „ Ko smo mi“ i sl.
Baš kao što i sama reč joga znači, ona ujedinjuje telo, srce i um. Odnosno ona nam obezbeđuje harmoniju fizičkih radnji, emocija i misli.
Kao tradicija koja se razvijala i evoluirala hiljadama godina, joga predstavlja skup svih najviših znanja iz celog sveta, pretočen u nauku o ljudskom biću i svim aspektima njegovog postojanja.
Joga na Zapad, tj. Ameriku stiže 1893. godine, ali tek sedamdesetih godina 20. veka doživljava veliku popularnost. Zanimljivo je reći da je naš naučnik Nikola Tesla bio inspirisan pojedinim indijskim spisima, koje su njihovi mudraci doneli u SAD.
Ujedinjene nacije su 11.12.2014. godine odobrile rezoluciju kojom se 21. jun proglašava Međunarodnim danom joge.
Iako jogu mnogi posmatraju kao veoma lako vežbanje, ona to svakako nije, jer u sebi objedinjuje jačanje mišića, umirenje misli, održavanje balansa. Jednom rečiju, joga je kompletna aktivnost koja je blagodetna, kako za naše fizičko zdravlje, tako i za naš um i dušu.
Koje dobrobiti nam joga donosi?
Povećava fleksibilnost
Redovnim, strpljivim, a pre svega pravilnim izvođenjem joga asana (položaja), naši mišići postaju fleksibilniji, a zglobovima se povećava opseg pokretljivosti. I pored fizičke fleksibilnosti, joga će nam da popustimo i otpustimo sve blokade u našem umu.
Jača mišiće
Kompleksni položaji koji se izvode tokom vežbanja joge, angažuju mnoštvo mišića. počevši od onih velikih grupa mišića, koje se angažuju i drugim vežbanjem, pa sve do onih najsitnijih, koje nikad nismo ni angažovali sve dok nismo došli na prvi čas joge.
Unapređuje imuni sistem
Balansiranjem endokrinog sistema i opuštanjem nervnog sistema, koji se dobija vežbanjem joge, dovode do poboljšanja imunog sistema.
Popravlja držanje
Vežbanje joge je izuzetno dobro za pravilno držanje. Oslobađa nelagodu u vratnom delu i leđima, jača kičmu i mišiće, a samim tim popravlja držanje našeg tela.
Uzrokuje sporije, a dublje disanje
Kroz vežbanje joge uspostavlja se sporije, ali dublje disanje, što za posledicu ima smirivanje nervnog sistema. Veliki broj ljudi jako plitko diše, čime se kiseonik u manjoj količini dovodi u alveole, a samim tim i u naš čitav organizam.
Pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem
Vežbanjem dinamičnije joge, broj otkucaja srca se dovodi u aerobnu zonu, što jako pogoduje srcu i celom kardiovaskularnom sistemu. Isto tako, joga snižava broj otkucaja srca u mirovanju i povećava maksimalni unos kiseonika i aerobne aktivnosti.
Opušta nervni sistem
Disanje (pranejama), koje se praktikuje tokom vežbanja, dovodi do opuštanja nervnog sistema. Često se tokom vežbanja joge stimuliše simpatički nervni sistem ekstenzijama, balansiranjem na rukama ili snažnim disanjem.
Primenom relaksirajućih i stimulišućih vežbi joge, dolazi do finog podešavanja autonomnog nervnog sistema, koji je spreman da odreaguje na stres.
Snižava krvni pritisak i šećer u krvi
Joga nas dovodi do efikasnijeg upravljanja stresnim situacijama. Opušta nas i relaksira, a time dolazi i do snižavanja krvnog pritiska. Takođe, smanjenjem kortizola i adrenalina, kao posledice vežbanja, joga doprinosi i smanjenju šećera u krvi.
Vodi nas ka zdravijim navikama
Redovnim vežbanjem povećava se osetljivost da spoznamo šta našem telu i umu prija, a šta ne. Lakše se usvajaju zdrave navike, te nije nimalo neobično ostavljanje cigareta, loše ishrane i alkohola.
Ukoliko do sada niste probali ovaj vid aktivnosti, počastite svoje telo i um sa jogom i spoznajte sve benefite koje ona donosi.
Preuzmite android aplikaciju.
