Медитација и mindfulness (свесност у садашњем тренутку) често се представљају као једноставно, бесплатно и доступно решење за стрес, анксиозност и свакодневне менталне изазове. Довољно је да седнемо, усмеримо пажњу на дисање и „будемо у садашњем тренутку“. Међутим, иако ове праксе могу имати користи, постоји и друга страна о којој се много ређе говори – потенцијални нежељени ефекти.
У времену када су апликације за медитацију, онлине курсеви и приручници доступни на сваком кораку, важно је да јавност добије потпуну и уравнотежену информацију.
Шта је mindfulness и зашто је постао толико популаран?
Миндфулнесс је облик медитације пореклом из будистичке традиције. Основна идеја је да пажњу усмеримо на оно што тренутно осећамо, мислимо и доживљавамо, без осуђивања.
У последње две деценије, миндфулнесс је из духовног контекста прешао у свет психологије, медицине, образовања и бизниса. Промовише се као алат за:
смањење стреса
ублажавање симптома анксиозности и депресије
побољшање концентрације
јачање емоционалне стабилности
Индустрија медитације само у Сједињеним Америчким Државама вреди више од две милијарде долара, а број корисника стално расте. Ипак, све чешћа научна истраживања показују да ефекти медитације нису увек искључиво позитивни.
Нежељени ефекти медитације: Шта каже наука?
Иако се често доживљава као потпуно безбедна, медитација може изазвати непријатне и озбиљне психолошке реакције.
Једно истраживање из 2022. године, спроведено на 953 особе које редовно медитирају, показало је да је више од 10 одсто испитаника доживело нежељене ефекте који су:
трајали најмање месец дана
значајно утицали на свакодневно функционисање
Преглед више од 40 година истраживања, објављен 2020. године, показује да су најчешћи нежељени ефекти:
појачана анксиозност
депресивни симптоми
психотичне или параноидне епизоде
дисоцијација
деперсонализација, осећај да је свет нестваран
интензиван страх или осећај ужаса
Важно је нагласити да се ови ефекти не јављају само код особа које већ имају менталне проблеме. Могу се појавити и код људи без претходне дијагнозе, чак и након умереног бављења медитацијом.
О овоме се знало и раније
Још 1976. године психолог Арнолд Лазарус упозоравао је да некритичка примена медитације може довести до озбиљних психијатријских проблема, укључујући депресију, узнемиреност, па чак и погоршање психотичних стања.
Историјски записи из будистичких текстова старих више од 1.500 година такође описују стања налик анксиозности, депресији, па и психотичним епизодама након интензивне медитације.
Другим речима, ово није потпуно ново откриће. Ново је то што савремена истраживања сада систематски потврђују те ризике.
Mindfulness код деце: Велико истраживање без очекиваних резултата
Једно од најскупљих истраживања у области медитације, финансирано са више од осам милиона долара, обухватило је више од 8.000 деце узраста од 11 до 14 година у Великој Британији.
Резултати су показали да миндфулнесс програми нису побољшали ментално здравље ученика у поређењу са контролном групом. Код деце која су већ била под ризиком за развој психичких проблема, забележени су чак и негативни ефекти.
Зашто се о ризицима ретко говори?
Проблем није у томе што медитација нема користи. Многим људима она заиста помаже. Проблем је у једностраном представљању.
У јавности доминира наратив да медитација може само да користи. Апликације, курсеви и промотивни материјали ретко упозоравају на могуће нежељене ефекте. Многи инструктори нису обучени да препознају озбиљне психолошке реакције нити знају како да реагују када до њих дође.
Особе које доживе негативна искуства често наводе да им се каже да „само наставе са праксом“ и да ће проблем нестати. У неким случајевима, то може додатно погоршати стање.
Да ли треба да одустанемо од медитације?
Не. Али треба да будемо информисани. Медитација утиче на свест, перцепцију и емоционалне процесе. То значи да није неутрална техника, већ дубока психолошка пракса која може отворити интензивна унутрашња искуства.
Посебно опрезне треба да буду особе које имају:
историју анксиозних поремећаја
депресију
трауматска искуства
психотичне епизоде
озбиљан хронични стрес
У таквим случајевима, медитација би требало да се практикује уз стручни надзор, а не искључиво путем апликација или онлине снимака.
Шта је етички минимум?
Ако се медитација користи као терапијски алат или као метода за унапређење менталног здравља, јавност мора бити информисана и о потенцијалним ризицима.
То не значи ширење страха, већ пружање комплетне слике. Као и свака интервенција која утиче на психичко функционисање, и медитација захтева одговорност, едукацију и индивидуални приступ.
Баланс уместо идеализације
Медитација и mindfulness могу бити и јесу корисни за многе људе. Али нису универзални лек нити безбедни за све. У времену када се ментално здравље с правом ставља у фокус, важно је да о свакој методи говоримо отворено и без идеализације. Информисан избор је најбоља заштита.
Ако одлучимо да медитирамо, важно је да пратимо како се осећамо, да будемо пажљиви према сопственим реакцијама и да, у случају интензивних или узнемирујућих искустава, потражимо стручну помоћ.
Брига о менталном здрављу подразумева и спремност да признамо да чак и технике које делују благо и безопасно могу имати снажан утицај на наш ум.
Преузмите андроид апликацију.
