Kec, dvojka, trojka – muško šišanje nezamislivo je bez mašinice, a nekada su se berberi u svom zanatu oslanjali samo na makaze, sve dok se nije pojavio Nikola Bizumić.
Nikola Bizumić rođen je 1823. u Neradinu, nedaleko od Iriga, na nešto više od pola sata vožnje od Novog Sada.
U Irig je otišao da uči berberski zanat, a tu mu se rodila ideja – ručna mašinica za šišanje.
Bio je siguran da se proces šišanja može ubrzati, učiniti preciznijim i lakšim, ali za realizaciju njegove ideje bilo mu je potrebno 100 forinti.
Oni koji su ga zanatu naučili u Irigu nisu imali razumevanja za njegovu viziju, a sreću i novac za to nije pronašao ni u Rumi.
Bez novca i nade u svojoj okolini, 1855. godine zaputio se u Veliku Britaniju, tačnije, u London.
Upravo u prestonici Engleske našao je ono što je tražio – ljude koji će finansirati proizvodnju i patentiranje njegovog izuma.
Njegova ručna mašinica, kasnije prozvana „nularica“, brzo je „osvojila“ Evropu, pa i svet.
On je, kako bi se prilagio sredini, uzeo pseudonim Džon Smit.
Uspeh njegovog izuma video se i kroz njegov finansijski preporod. Od nekadašnjeg mladića iz siromašne porodice Bizumić, Nikola je postao bogati preduzetnik u londonskoj vili, a njegovo bogatstvo procenjeno je na 22 miliona sterlinga.
Ako u obzir uzmemo da je to bilo pre više od jednog veka, te da se vrednost novca usled inflacije drastično promenila, ta suma u 2023. godini vredela bi nešto više od 3.5 milijardi evra.
Odlikovan je i plemićkom titulom, ali nikada se nije ženio niti imao decu. To znači da je posle smrti svoje nasledstvo morao nameniti nekome van porodice, a on je bogatstvo, navodno, ostavio rođacima iz Srema.
Ipak, do njih nikada nije stigla nijedna funta, a po njegovom rodnom selu razvile su se brojne teorije zavere i priče.
O neuspešnim pokušajima da se nasledstvo iz Britanije prebaci u Srbiju pisale su i Večernje Novosti davne 1958. godine, a do danas pitanje nasledstva ostaje misterija.
Najinteresantniji podatak možda je činjenica da su svi papiri Bizumića nestali iz Neradina. Nema ih u crkvenoj knjizi rođenih, a nema ni Nikoline krštenice. Stranice su iscepane.
I dok neki smatraju da su Englezi došli čak do Neradina kako bi „izbrisali“ trag i tako sačuvali svoj novac, veća je verovatnoća da su meštani sami iscepali te stranice, koje su želeli da iskoriste kao dokazni materijal i tako dođu do njegovog nasledstva.
Njegov izum kasnije je unapređen, kada je amerikanac Leo Vol 1921. godine napravio prvu električnu mašinicu za šišanje.
Pre elektrifikacije, ručna mašinica Nikole Bizumića bila je korišćena po celom svetu, a mnogi stari berberi još uvek čuvaju primerke starog berberskog alata u svojim lokalima.
Možete ih videti i u jednoj od najstarijih berbernica u Novom Sadu, koja se i dan danas nalazi prekoputa Riblje pijace na broju 17 Trga republike, pod nazivom „Muški frizer Sava“.
Preuzmite android aplikaciju.
