Марсеј, најважнија лука у Француској и највећи град Провансе.
Захваљујући холивудским филмовима и томе што је дом бројним мигрантима из земаља северне Африке, нема посебно добру репутацију.
Ипак, управо овим дошљацима Марсеј дугује захвалност за стварање јединствене атмосфере културне разноликости због које је тако посебан.
Овај медитерански град препун је породичних ресторанчића из којих миришу егзотични зачини, радњи са ручним радовима инспирисаним афричком уметношћу и представља место на ком се на узбудљив начин сусрећу разноврсни уметнички утицаји.
Културни и уметнички потенцијал града посебно је дошао до изражаја 2013. године, када су покренути бројни инфраструктурни и културни пројекти у склопу његовог проглашења Европском престоницом културе.
Трећи по величини и најстарији француски град, није блиставо леп као Париз, није отмен као Ница нити традиционалан као Бордо.
Напротив, Марсеј посетиоцима пре свега нуди стваран живот, у свој својој јединствености – неодољиве кафее, уличну уметност које се не можете нагледати, бучне пијаце и луку која не спава, а где је сва прилика да ће вам пут препречити и понеки пацов.
Свој родни град француски писац Жан Клод Изо описао је прилично мрачно, речима да Марсеј није град за туристе, те да у њему нема шта да се види. „Његова лепота се не може пренети на фотографију. Може се само осетити”, пише Изо.
Истина је да се оно најбоље од Марсеја мора доживети. Један од примера за то је посета славној пијаци: Marché de Noailles.
Обилазак њених штандова изгледа као веома бучно гурманско путовање око света: од пице, преко bouillabaisse – познате супе од неколико врста риба са шафраном, анисом и дашком наранџе, до арапских слаткиша, сувог и свежег воћа и зачина из Провансе.
Тешко је одлучити шта пробати, али и пробити се кроз шарену гужву прожету најразличитијим мирисима.
Као и у већини значајних француских градова и у Марсеју ћете пронаћи величанствену католичку базилику Нотр Дам и друге запањујуће грађевине (Музеј лепих уметности, Longchamp палата, Марсејска катедрала и др.).
Чак и уколико нисте религиозни вреди обићи ову базилику која се налази високо на брду, те је видљива из готово сваког дела града (за оне који не воле да пешаче, ту је аутобус број 60).
Ако вас не импресионирају ни доња црква у романском стилу, исклесана у камену, нити горња у нео – бизантском стилу украшена мозаицима, поглед с брда на којем се налазе сигурно хоће.
Потпуни контраст доноси Cours Julien, градска четврт која представља уметничко срце Марсеја, а до које води метро број два. Зидови у Cours Julien-у су платно за много више од пуке уличне уметности.
Графит и и мурали су овде начин комуникације, начин показивања страхова или туге, нада или уверења.
Уметничка дела се овде смењују, долазе и одлазе, мењају се баш како се мењају и животи њихових стваралаца, али и самог града. Ова неконвенционална уметничка дела откривају осећаје, критикују или подржавају. Дају глас онима које немамо где другде чути.
За љубитеље уличне уметности, Марсеј има још један драгуљ: Vieux Panier је најстарија градска четврт у којој је сваки угао музеј за себе. Мурали су најразноврснији, од комичних до апстрактних.
Разумљиво је да се свака шетња по Марсеју природно завршава у Старој луци (Port Vieux), месту које не спава још од 600. година пре Христа када су грчки насељеници ту основали своју колонију и прву луку у западној Европи, звану Масалиа.
Следиле су бурне године варварских напада и крсташких ратова, а један од најцрњих момената марсејске историје представља и убиство краља Александра I Карађорђевића које се десило у непосредној близини луке 1934. године.
Пре готово два века главне трговинске делатности су измештене из луке, те она данас има искључиво туристички карактер.
И поред тога, аутентична је и живописна, те је незамисливо заобићи је приликом посете Марсеју.
Уз хрскави багет, укусни сир и чери парадајз из оближњег маркета, пикник на отвореном на некој од клупа у луци је одлична алтернатива бројним скупим ресторанима за туристе.
Након тога, за завршетак дана у великом стилу, вреди посетити некадашњу фабрику дувана – La Friche. Сада се овде налази бар на крову, бројне канцеларије start – up компанија, ресторани, скејт парк, изложбени простори, књижара. La Friche је одлично место за пиће уз залазак сунца и сабирање утисака о престоници југа Француске.
Аутор текста: Н. Кошта
