Život u velikom gradu ponekad podrazumeva i život u malom stanu. Svesno ili ne, u nekoj meri to nas oblikuje kao minimaliste. Pre nego što bilo šta unesemo u taj stan, bar dva puta ćemo razmisliti da li nam je to nešto zaista potrebno.
Iza nas su dve godine pandemije koja je umnogome promenila našu svakodnevicu, naše navike, poglede na svet.
U manjoj ili većoj meri počeli smo da obraćamo više pažnje na naše okruženje, počevši od toga sa kim provodimo vreme, šta je to što nam puni baterije, kako izgleda naš dom, pa do toga da više obraćamo pažnju na one koji su u životu imali manje sreće od nas.
Ne mora čovek čak ni da živi u malom stanu da bi shvatio bez koliko stvari u životu može, čega ima i previše i koliko bi nešto što njemu više ne koristi nekome drugome bilo blago.
Na kraju krajeva, čovek je biće emocija i draže će mu biti da zadrži nešto što ima neku priču iza sebe nego stvar koju je kupio iz hira.
Sigurno da svako od nas može da umesto da kupi novu garderobu, u starom ormaru svoje porodice pronađe neku kvalitetnu, skoro novu stvar koju može bez problema da uklopi u svoj stil.
S obzirom na to da građu nasleđujemo od roditelja, vrlo verovatno će to moći odmah da se nosi, a ako je potrebno neko prekrajanje ili modernizacija tog komada, vredne šnajderke, kojih na svu sreću još uvek ima, mogu nam osvežiti taj komad odeće za tili čas.
Ako nam to nije dovoljna satisfakcija, znanje da smo potpomogli domaću malu privredu (zanatlije) i makar i malo smanjili potražnju za novim tekstilom, a samim tim i uticaj na životnu sredinu ove prilično prljave grane industrije, popraviće nam dan.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine 15,1 miliona tona otpada od tekstilne odeće proizvedeno je samo u 2013. godini. Kada tekstilna odeća završi na deponijama, hemikalije na odeći, kao što je boja, mogu izazvati štetu po životnu sredinu ispiranjem hemikalija u zemlju.
Višak otpada takođe doprinosi problemu korišćenja tolikog broja lokacija samo za skladištenje otpada i smeća. Kada se neprodata odeća spali, ona ispušta CO2 u atmosferu.
Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse, industrija brze mode oslobađa 1,2 milijarde tona CO2 u atmosferu godišnje.
Situacija je još gora ukoliko se koriste sintetička vlakna jer se stvara i nekoliko zagađivača vazduha kao što su čestice, oksidi azota, ugljen-monoksid, vodonik sulfid i sumpor-dioksid.
S druge strane, svemu onome što nismo nosili više od dve godine, nije mesto kod nas u ormaru.
U našem gradu postoji toliko mogućnosti da se ta odeća pokloni (Crveni krst, Svratište za decu i mlade, Svratištu za beskućnike, Sigurna ženska kuća, Gerontološki centar, Dečje selo „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici i dr.).
Informacije o doniranju odeće mogu pružiti i razne fejsbuk i instagram grupe i stranice. Slično je i sa knjigama. Mnoge od njih su kupljene zato što su nam se u tom momentu učinilo kao nešto što bi nam se svidelo, ali na kraju nije bilo tako.
Sa druge strane, uvek bismo pre zadržali neku knjigu sa posvetom, a one koje nisu ostavile dublji trag u nama, poklonili ili prodali (nekom uličnom trgovcu, gore navedenim organizacijama (Sigurna ženska kuća, Dečje selo) ili čaklokalnoj biblioteci).
Možda je upravo ona knjiga koja se nama čini bezvrednom, knjiga koja će nekome promeniti život na bolje. U isto vreme, za neka sledeća pokolenja ostavićemo više drveća, jer nećemo seći dodatne šume da bi se štampale nove knjige.
Životni ciklus papira uništava životnu sredinu od početka ciklusa, do njegovog kraja – počinje sečom drveća, a završava se paljenjem papira, čime se ispušta CO2 u atmosferu. Ovaj ciklus može da se zaustavi reciklažom. Proizvodnja papira troši veliku količinu vode. Potrebno je 10 litara vode za pravljenje jednog papira A4 formata.
Šta je sa svim ostalim, manje očiglednim stvarima koje nam u stanu više nisu potrebne? Najpre, bilo bi korisno da se upoznamo sa time šta sve reciklaža podrazumeva.
U tome nam može pomoći da znamo značenje tri strelice koje predstavljaju univerzalni simbol za recikliranje. Tri strelice koje idu u krug i tri slova R znače – smanjiti upotrebu (reduce), ponovo upotrebi (reuse) i recikliraj – preradi i ponovo vrati u ciklus upotrebe (recycle).
Ukoliko, za bilo koju stvar iz domaćinstva možemo da uradimo bilo koju od ove tri stvari, onda bi trebalo da se odlučimo za nju, pre nego da je samo bacimo u smeće.
Iako deluje da ima mnogo posla, benefiti su neuporedivo veći. Znanje da delujući lokalno, pomažući svojim sugrađanima u poslu ili poklanjanjem stvari koje nam više nisu potrebne, uz istovremenu smanjenu kupovinu novih stvari, možemo da doprinesemo i globalno – smanjujući potražnju za komadima odeće koji potpadaju pod takozvanu ,,brzu modu“, smanjujući seču šuma, smanjujući emisije štetnih materija koje se emituju u životnu sredinu kao posledica proizvodnje i transporta novih proizvoda, može nam pomoći da shvatimo da je manje zaista više i da deljenjem uspešnije možemo da napravimo balans u svom životu.
Preuzmite android aplikaciju.
