Живот у великом граду понекад подразумева и живот у малом стану. Свесно или не, у некој мери то нас обликује као минималисте. Пре него што било шта унесемо у тај стан, бар два пута ћемо размислити да ли нам је то нешто заиста потребно.
Иза нас су две године пандемије која је умногоме променила нашу свакодневицу, наше навике, погледе на свет.
У мањој или већој мери почели смо да обраћамо више пажње на наше окружење, почевши од тога са ким проводимо време, шта је то што нам пуни батерије, како изгледа наш дом, па до тога да више обраћамо пажњу на оне који су у животу имали мање среће од нас.
Не мора човек чак ни да живи у малом стану да би схватио без колико ствари у животу може, чега има и превише и колико би нешто што њему више не користи некоме другоме било благо.
На крају крајева, човек је биће емоција и драже ће му бити да задржи нешто што има неку причу иза себе него ствар коју је купио из хира.
Сигурно да свако од нас може да уместо да купи нову гардеробу, у старом ормару своје породице пронађе неку квалитетну, скоро нову ствар коју може без проблема да уклопи у свој стил.
С обзиром на то да грађу наслеђујемо од родитеља, врло вероватно ће то моћи одмах да се носи, а ако је потребно неко прекрајање или модернизација тог комада, вредне шнајдерке, којих на сву срећу још увек има, могу нам освежити тај комад одеће за тили час.
Ако нам то није довољна сатисфакција, знање да смо потпомогли домаћу малу привреду (занатлије) и макар и мало смањили потражњу за новим текстилом, а самим тим и утицај на животну средину ове прилично прљаве гране индустрије, поправиће нам дан.
Према Агенцији за заштиту животне средине 15,1 милиона тона отпада од текстилне одеће произведено је само у 2013. години. Када текстилна одећа заврши на депонијама, хемикалије на одећи, као што је боја, могу изазвати штету по животну средину испирањем хемикалија у земљу.
Вишак отпада такође доприноси проблему коришћења толиког броја локација само за складиштење отпада и смећа. Када се непродата одећа спали, она испушта CO2 у атмосферу.
Према извештају Светског института за ресурсе, индустрија брзе моде ослобађа 1,2 милијарде тона CO2 у атмосферу годишње.
Ситуација је још гора уколико се користе синтетичка влакна јер се ствара и неколико загађивача ваздуха као што су честице, оксиди азота, угљен-моноксид, водоник сулфид и сумпор-диоксид.
С друге стране, свему ономе што нисмо носили више од две године, није место код нас у ормару.
У нашем граду постоји толико могућности да се та одећа поклони (Црвени крст, Свратиште за децу и младе, Свратишту за бескућнике, Сигурнa женскa кућa, Геронтолошки центар, Дечје село „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици и др.).
Информације о донирању одеће могу пружити и разне фејсбук и инстаграм групе и странице. Слично је и са књигама. Многе од њих су купљене зато што су нам се у том моменту учинило као нешто што би нам се свидело, али на крају није било тако.
Са друге стране, увек бисмо пре задржали неку књигу са посветом, а оне које нису оставиле дубљи траг у нама, поклонили или продали (неком уличном трговцу, горе наведеним организацијама (Сигурнa женскa кућa, Дечје село) или чаклокалној библиотеци).
Можда је управо она књига која се нама чини безвредном, књига која ће некоме променити живот на боље. У исто време, за нека следећа поколења оставићемо више дрвећа, јер нећемо сећи додатне шуме да би се штампале нове књиге.
Животни циклус папира уништава животну средину од почетка циклуса, до његовог краја – почиње сечом дрвећа, а завршава се паљењем папира, чиме се испушта CO2 у атмосферу. Овај циклус може да се заустави рециклажом. Производња папира троши велику количину воде. Потребно је 10 литара воде за прављење једног папира А4 формата.
Шта је са свим осталим, мање очигледним стварима које нам у стану више нису потребне? Најпре, било би корисно да се упознамо са тиме шта све рециклажа подразумева.
У томе нам може помоћи да знамо значење три стрелице које представљају универзални симбол за рециклирање. Три стрелице које иду у круг и три слова Р значе – смањити употребу (reduce), поново употреби (reuse) и рециклирај – преради и поново врати у циклус употребе (recycle).
Уколико, за било коју ствар из домаћинства можемо да урадимо било коју од ове три ствари, онда би требало да се одлучимо за њу, пре него да је само бацимо у смеће.
Иако делује да има много посла, бенефити су неупоредиво већи. Знање да делујући локално, помажући својим суграђанима у послу или поклањањем ствари које нам више нису потребне, уз истовремену смањену куповину нових ствари, можемо да допринесемо и глобално – смањујући потражњу за комадима одеће који потпадају под такозвану ,,брзу моду“, смањујући сечу шума, смањујући емисије штетних материја које се емитују у животну средину као последица производње и транспорта нових производа, може нам помоћи да схватимо да је мање заиста више и да дељењем успешније можемо да направимо баланс у свом животу.
Преузмите андроид апликацију.
