Ово воће је у 2021. добило рекорд по конвенционалној производњи, а по вредности испорука на страна тржишта значајно је превазишло пшеницу.
Вредност извоза органских производа из Србије порастао је за више од 15 пута за 10 година.
„Први пут су ови подаци постали део информационог система Управе царина 2012. године када је укупан извоз органских производа износио 3,74 милиона евра, док је у 2021. години био 57,4 милиона евра“, кажу у Удружењу „Serbia organica“.
Према наводима тог удружења прошле године, у односу на 2020. вредност извоза органских производа порастао је за 53 процента, а за две године 93,3 одсто.
У 2021. из Србије је извезено 17.622 тона органских производа, а интересантно је да је и у овој врсти производње доминирала малина.
Познаваоци тржишта истичу да у последње време из Америке и Канаде расте број упита за српску органску малину.
Иначе, ово воће је, по последњим подацима, на другом месту по вредности извоза пољопривредних производа и у конвенционалној производњи.
Анализа о извозу аграра и прехрамбене индустрије Србије у 2021. години, коју је недавно представио аналитичар Војислав Станковић, показује да је извоз замрзнутих малина био 426 милиона долара.
По резултатима то воће је одмах иза кукуруза (557 милиона), а испред пшенице (255 милиона долара).
Велики утицај на овај биланс имала је изузетно добра откупна цена малине у прошлој сезони. Када је реч о органској производњи, највећа вредност, од 45 милиона евра, остварена је у пласману замрзнутог органског воћа и то највише замрзнутог јагодастог – малине (32,6 милиона евра), купине (око пет милиона) и боровнице (1,8 милиона).
Поред замрзнутог воћа наши произвођачи имали су и добар пласман замрзнуте вишње (3,4 милиона), а тражила се и шљива.
У том удружењу истичу да је на другом месту био извоз органског сушеног воћа – јагоде, малине, шљиве, боровнице, купине, рибизле, у укупној вредности од шест милиона евра, затим следе воћни концентрати и пиреи у укупној вредности од 3,15 милиона евра).
Од 33 државе у које смо прошле године извезли органске производе највише је продато купцима у Немачкој – за 18,25 милиона евра, што је готово трећина од укупне вредности извоза. Значајни партнери били су и Америка, Холандија, Француска, Пољска, Канада, Аустрија, Италија…
Ивана Симић, генерални секретар удружења „Serbia organica“, изјавила је за „Политику“ да је за нашу земљу извоз замрзнутог органског јагодастог воћа увек био најзначајнији.
„Површине под органским поврћем су нам и даље мале, а потенцијал и потражња постоје, као и код лековитих и зачинских биљака чије површине су се за једну годину увећале за око 50 одсто, што се одразило и на прошлогодишњи извоз“, рекла је она.
У последње време говори се и о скраћењу периода конверзије, што би такође могло да утиче на повећање органских засада.
Иако је извоз у значајном порасту и постоји тражња, број произвођача се није значајније мењао, а оквирно се овим послом бави око 6.150 људи у нашој земљи.
Стандардни временски период за конверзију земљишта је прописан домаћом регулативом – код засада једногодишњих биљних врста на најмање две или три године код вишегодишњих.
Прописи јасно кажу да уколико се на земљишној парцели минимум три године нису користила средства која су недозвољена у органској производњи, произвођач може да поднесе захтев Министарству пољопривреде за скраћење периода конверзије.
Наравно, она објашњава да то мора да буде поткрепљено одређеним доказима.
„У Србији заиста постоји пуно површина које имају потенцијала да брзо изађу из периода конверзије, нарочито у брдско-планинским подручјима, зато се и подсећа да постоје процедуре на који начин је то могуће урадити“, објаснила је Ивана.
Она ипак напомиње да пољопривредници који намеравају да се баве органском производњом најпре морају да закључе уговор са неком од овлашћених контролних организација.
Тек када их систем препозна и региструје као органске произвођаче могу да поднесу захтев за скраћење периода конверзије.
Преузмите андроид апликацију.
