Србија је у претходном периоду привукла више од 60 одсто свих инвестиција у региону и чини више од половине укупног БДП-а на Западном Балкану, изјавио је данас потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали.
Сведоци смо да се у сврху дневно политичких потреба, зарад бомбастичних насловних страна или само због попуњавања новинских стубаца, све чешће пласирају паушалне оцене макроекономске ситуације у нашој земљи, навео је Мали на Фејсбуку.
„Неретко се селективним приказивањем индикатора, без анализе целе слике, нестручним и малициозним приступом, покушавају минимизирати резултати постигнути у последњих 10 година, иако су недвосмислено потврђени као импресивни, како кроз извештаје међународних институција, тако и кроз ниво кредитног рејтинга од стране еминентних агенција. НИН-ов композитни индекс је потпуно произвољна и стручно бесмислена мера или категорија такозване економске снаге“, истакао је Мали.
Најпре, додаје, појмовно је питање шта је економска снага.
„Тај појам у стручним књигама не постоји у смислу јасне и прецизне дефиниције на основу које би се могло размишљати о некој мери. Постоји такозвани систем националних рачуна, који обухвата појмове као што су БДП, инвестиције, потрошња, извоз, увоз итд. У колоквијалном смислу, синтагма ‘економска снага’ се употребљава као интуитивна категорија која асоцира најпре на номиналну величину БДП“, навео је Мали.
Истиче да у региону ЗБ Србија чини више од половине укупног БДП-а, тако да у том смислу никако није у позадини већ, напротив, највећа економска, инвестициона и потрошачка гравитација на ЗБ.
„У ширем региону, који третира НИН-ов индекс, Румунија је једина јача економија по БДП-у и потрошачкој снази. Не улазећи у детаље – где је најгрубља некохерентност, може се рећи и несувислост НИН-овог индекса економске снаге? У њему су помешане ‘бабе и жабе’. С једне стране, унутра су категорије макроекономског билансирања као БДП, удео јавног дуга, удео инвестиција у БДП-у и салдо платног биланса, а на другој страни су неки индикатори стандарда и благостања као што су просечне плате, па још динамика просечних плата, али не и динамика нпр. инвестиција или категорија платног биланса, стопа незапослености, инфлација“, рекао је министар.
Каже да је свакоме ко макар минимално прати економска и социјална кретања у Србији, јасно да од 2015. имамо неупоредив циклус раста у условима потпуне макроекономске стабилности и да је јасно да је Србија врло економски имуна на шокове као што су суша (2017, 2022), пандемија, европска инфлација и други.
„Јасно је да плате упорно расту без обзира на шокове, да пензије расту, да стандард расте, да запосленост расте и да је по економској одрживости и жилавости неупоредиво испред земаља региона (осим Румуније) јер има структурно другачију економију, односно највећи је допринос сектора тзв. размењивих добара (индустрија, пољопривреда и грађевинарство). Уз потпуну макроекономску и системско-политичку стабилност, што је и разлог велике пропулзије страних директних инвестиција“, нагласио је Мали.
Зашто су, истиче, аутори НИН-овог индекса занемарили пресудне индикаторе које инвеститори вреднују при одлукама о улагање у једну земљу или пак индикаторе који говоре о одрживости привредног раста и животног стандарда.
Мали наводи да је Србија у претходном периоду привукла више од 60 одсто свих инвестиција у региону.
„Зашто? Зато што су очекивања инвеститора у погледу владиних планова реформи, политичке стабилности у земљи, висине фискалног дефицита и путање јавног дуга, кретање премије ризика, стабилности девизног курса, висине девизних резерви итд. таква да гарантују стабилност и предвидивост“, рекао на Мали.
Додаје да је Србија током 2022. године остварила нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) од 4,3 милијарде евра (7,1 одсто БДП-а у 2022. и 6,9 одсто у 2021. години).
Са друге стране имамо прилив СДИ у Македонији од 670 милиона евра, у Црној Гори 782 милиона, Албанији и Словенији по 1,2 милијарде евра, додао је он.
„И не само стране инвестиције, укупне инвестиције у Србији у периоду од 2015. до 2022. године, кумулативно су реално порасле око 85 одсто. Учешће фиксних инвестиција у БДП-у повећано је на 22,8 одсто у 2022. години, док су упркос пандемији, фиксне инвестиције током 2020. и 2021. кумулативно реално повећане за око 14 одсто. Државне инвестиције су достигле ниво 7,4 одсто БДП-а у 2021. и 2022. (2011. и 2012. су биле тек око три одсто БДП-а)“, истиче министар.
Индикатори који упућују на будући одржив раст животног стандарда, осим инвестиција и снажног раста извоза су, додаје, раст продуктивности и конкурентности.
Према његовим речима, одржив раст животног стандарда је могућ једино креирањем нових радних места, а не вештачким повећањем плата и пензија и процикличном фискалном политиком, која је обележила период до 2012. године.
„Озбиљна макроекономска анализа, поред селективног навођења бројева, захтева посматрање ширег спектра индикатора, како њихове вредности, тако и смер и динамику њиховог кретања. Стопа незапослености из 2012. године је износила преко 25 одсто, а данас је једноцифрена. Ниједна земља у региону није забележила овако рапидно смањење броја незапослених лица“, нагласио је Мали.
Према званичним подацима за 2022. годину, са стопом од 9,6 одсто, бољи смо од Македоније која бележи 14,5 одсто, БиХ са 15,4 одсто, Црне Горе са 14,7 одсто, Албаније са 11 одсто, а као земље ЕУ, у региону су од нас боље Бугарска и Румунија, навео је он.
Каже да истовремено ниједна земља у региону није забележила већи раст просечних зарада од Србије.
Раст зарада у Србији у односу на 2012. је 74,4 одсто и већи је него у Албанији (41,8 одсто), БиХ (35,8 одсто) Македонији (52,2 одсто), Црној Гори (46,2 одсто), рекао је Мали.
„Упркос вишедимензионалној кризи, која траје више од три године, Србија је успела да оствари кумулативни реални раст БДП-а у периоду 2020-2022. од око девет одсто, рекордан прилив СДИ, наставак раста запослености и зарада у приватном сектору, као и највиши ниво девизних резерви. Кумулативни раст БДП-а у Црној Гори је у истом периоду износио 1,5 одсто, у Македонији 1,1 одсто, у БиХ 8,2 одсто, Бугарској 6,8 одсто, Мађарској 7,1 одсто“, нагласио је Мали.
Поручује да због свега наведеног, економска анализа не би смела бити просто сабирање и рангирање паушално изабраних индикатора у једној тачки времена.
То је онда чиста статистичка манипулација, да не кажемо лаж, додао је Мали.
„А да бисте неке следеће индексе дочекали спремнији, знајте да Србија наставља политику коју је трасирао председник Александар Вучић, а која за нашу земљу значи развој, напредак, економски просперитет, дистанцирање од свих бивших политика које су нашем народу доносиле само патњу, сиромаштво, санкције, губитак радних места. Потребни ће вам бити индекси који довољно прецизно могу да мере раст плата и пензија који планирамо у Србији, наставак градње брзих пруга, наставак мерења свих успеха до 2027. када нас очекује потврда поверења које нам је дато – ЕXПО 2027. који ће значити улагања у пројекте од укупно 12 милијарди евра, стабилност, углед за Србију. Нисмо раније имали индексе за ово, нису нам требали. Спремите један до тада“, поручио је Мали.
Pošiljke rodbine iz inostranstva vredne do 70 evra oslobođene svih dažbina
Преузмите андроид апликацију.
