Iako predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita, sa 3,3 na 2,8 odsto BDP, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, naveo je Fiskalni savet u oceni predloženog zakona rebalansu budžeta za ovu godinu.
Fiskalni savet ocenjuje da je dobra strana predloženog rebalansa to što se osnovni fiskalni tokovi, ipak, nisu otrgli kontroli, kao i to što je kredibilno planiran, to jest ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.
Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP na ispod 1,5 odsto BDP, to jest smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 mlrd evra u odnosu na prvobitni budžetski plan, smatraju u Fiskalnom savetu.
Kako je navedeno, Vlada Srbije je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.
Glavne od tih mera su: povećanje subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.
„Planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani
fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod jedan odsto BDP. Međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan. Naime, tačno je da on neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve mlrd evra, što jeste loše – ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast“, navodi se oceni predloženog rebalansa.
Zbog toga se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom, već će se zapravo blago umanjiti.
„Dobra strana planiranog rebalansa je to što je kredibilno planiran, tj. ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.
Naprotiv, vrlo je moguće da su neki rashodi, poput rashoda za nabavku robe i usluga, ‘prebudžetirani’ – što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP. Na kraju, načelno je dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države (uključujući lokalnu samoupravu i druge segmente države van republičkog budžeta) iznositi preko sedam odsto BDP“, kažu u Fiskalnom savetu.
Kako je navedeno, vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno.
„Penzije su (uz plate u javnom sektoru) ubedljivo najveći budžetski rashod. Zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija“, navodi Fiskalni savet između ostalog u oceni predloženog rebalansa budžeta.
Skupština sutra o rebalansu budžeta, akcizama, novom ministru privrede
Preuzmite android aplikaciju.
