Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u popodnevnom delu skupštinske rasprave o rebalansu budžeta da podaci o rastu prihoda ne ukazuju na to da su oni nastali zbog inflacije, već usled rasta ekonomije.
On je to rekao odgovarajući na primedbe nekoliko poslanika opozicije na rebalans budžeta, koji su tvrdili da rast prihoda u budžetu ukazuje da su oni nastali zbog inflacije.
Mali je dodao da takve ocene opozicionih poslanika nisu na mestu.
„Nama su prihodi u rebalansu veći za više od 190 milijardi dinara u odnosu na originalni budžet. Ima više razloga zašto taj rast nije zbog inflacije. Prvi razlog je što je Ministarstvo finansija imalo konzervativnu procenu prihoda prošle godine. Drugi razlog je tržište rada, koje niko ne pominje, a ko zna kako funkcioniše poreski sistem, kao i naplata PDV, on zna da ona zavisi od stanja ekonomije, ali i tržišta rada. Ponoviću još jednom da nam je realan rast zarada u privatnom sektoru 5,4 procenata“, rekao je Mali poslanicima u parlamentu.
On je dodao da ove podatke potkrepljuju i podaci o rastu u trgovini koji je iznosio 7,1 odsto.
„Koga vi obmanjujete kad tvrdite da zbog inflacije rastu prihodi“, upitao je Mali predstavnike opozicije.
On je dodao da raste zaposlenost, kao i dobit preduzeća.
„Imate nikada veću zaposlenost, imate doprinose za porez na dohodak građana koji takođe rastu. Rastu i prihodi od poreza na dobit, za 40,9 odsto. Prošle godine dobit preduzeća je bila 945 milijardi dinara. Kako objašnjavate da raste porez na dobit preduzeća za prošlu godinu, tada nismo imali inflaciju? Porez na dohodak koji se takođe naplaćuje ove godine za prethodnu, takođe raste“, rekao je Mali.
On je dodao da se moraju uzeti u obzir i kretanja na tržištu rada, trgovini i ukupnoj ekonomiji, kada se iznose ocene o inflaciji.
Ministar je naveo da niko ne pominje ni druge ostvarene napretke u digitalizaciji koji su pospešili naplatu poreza, kao što su uvođenje e-faktura, e-fiskalizacija i druge aktivnosti.
Prema njegovim rečima, samo je drugačija situacija sa akcizama, ali i to samo zbog toga što se država odrekla dela akciza na naftu i naftne derivate između 10 i 20 odsto, u ukupnom iznosu od 15 milijardi dinara, kako bi iskontrolisala cenu dizela i benzina na tržištu i tako usporila porast inflacije u Srbiji.
Preuzmite android aplikaciju.
