Није потребно имати позамашно знање из географије да би закључили да је Дунав играо водећу улогу у настанку и развоју Новог Сада, ипак, град је тек минимално на самој обали.
Управо је река Дунав играла огромну улогу у настанку насеља у југоисточном делу Новог Сада – Лиман. Сама реч Лиман је старогрчког порекла и значи залив или лука. На нашим просторима ова реч је означавала баре и језера која су имала греде и спрудове, који су иначе настајали у бројним рукавцима Дунава. За ширење ове речи заслужни су Турци, који су је и сами уврстили у турски језик, а касније је реч лиман ушла у српски, румунски, бугарски и украјински језик.
Новосађани данас познају Лиман као кварт који се дели на пет целина (ускоро на пет јер је у току изградња Лимана 5). Лиману 1 припада поврђина између Сунчаног кеја и Фрушкогоске улице.
Лиман 2 обухвата простор између Фрушкогорске улице, Булевара ослобођења и Моста слободе, док се Лиману 3 преписује површина између Булевара ослобођења, Моста слободе и Балзакове улице.
Лиман 4 се налази између Балзакове, улице Иве Андрића и Рибарског острва. Депресија (или по новом Лиман 5) је предео између улица Иве Андрића и Симе Матавуља и у овом кварту се гради„Liman V Garden Residence“.
Ипак није се одувек ово насеље делило овако, узимајући у обзир да се Лиман налази на некадашњој забареној инундационој равни Дунава, који се на том месту повремено изливао и таложио велике наслаге песка и муља. Тако да се пре 20. века Лиман делио на „Мали“ и „Велики“.
Надморска висина Лимана је раније била нижа у односу на остале делове града (76-78 м), насипањем песка временом се та висина нешто повећана. Зато је све до почетка тридесетих година 20. века, Мали Лиман био прекривен барама, пешчаним спрудовима, врбама и ливадама.
Временом се приступило уређењу и изградњи ове површине, чиме је градско језгро повезано са Дунавом. Некадашњи Мали Лиман данас би био простор уоквирен Дунавом, улицама Дунавском, Змај Јовином, краља Александра и Булеваром цара Лазара.
Са друге стране, Великим Лиманом стари Новосађани звали су све преко железничког насипа до Дунава. Велики Лиман се током 18. и 19. века простирао од Футошке шуме, преко садашњих улица Алексе Шантића, Ласла Гала и Железничке, све до Булевара Михајла Пупина.
На Великом Лиману се некада налазила и новосадска Железничка станица. Данас је то зграда поште која се наслања на Лиманску пијацу.
Током 1881. године започета је изградња железничке пруге Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Земун-Београд, подигнут је насип за железничку пругу, која је саграђена целом дужином данашњег Булевара цара Лазара. Пруга је прелазила преко Железничког моста Франца Јозефа (касније краљевића Андреја) и пролазила кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве.
Железничка станица је крајем 60-тих година 20. века са Лимана премештена на Булевар Јаше Томића, где се и данас налази.
Терен Лимана какав данас познајемо је почео да се гради око 1945. године. Прво се терен насипао песком а затим су до 1955. постављене цеви и шипови дубоко у песку ради осигурања стабилности града.
Померањем железнице и индустрије на север, ова мочварна и слабо насељена периферија града почела се развијати у пространо репрезентативно стамбено насеље.
Дизање стамбених објеката и пратеће инфраструктуре је прво почело на Лиману 1, да би се убрзо развила и преостала три Лимана. Тако је некада мочварно подручије, постало једно од урбанијих места за живот у Новом Саду.
Od Balzakove i Andrićeve ulice do Depresije i Dunava – Sve što niste znali o Limanu 4 (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
