Predloženi budžet za 2023. je veći za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om, rekao je ministar finansija Siniša Mali na skupštinskom Odboru za finansije i dodao da je budžet za sledeću godinu uravnotežen i sa dovoljno rezervi.
Istakao je da je deficit manji nego ovogodišnji te da je u njemu 1,9 odsto realni deficit, a 1,4 odsto rezerva za dalju nabavku energenata, jer se globalna kriza nastavlja.
Ministar je rekao je da je budžet zasniva na tri stuba.
Prvi je osiguranje standarda građana, koji se, kako je naveo, realizuje kroz povećanja penzija i plata.
Naglasio da će kumulativno povećanje penzija biti 20,8 posto, te da će plate u javnom sektoru biti veće za 12,5 odsto.
On je naveo da će minimalac biti povećan za 14,3 odsto od 1. Januara pa će iznositi više od 40.000 dinara, ali da će biti i rasterećenja poslodavaca.
Govoreći o drugom stubu rekao je da se za infrastrukturne projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta.
Mali je naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije.
Rekao je da je treći stub energetika te da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje.
Istakao je da se krenulo u aktivno restrukturiranje javnog energetskog sektora kako bi se od njega u budućnosti napravio i generator rasta.
Ministar je naveo da trenutno Srbija ima dovoljno gasa na dotoku, dodaje se gas iz rezervi iz Mađarske, a skladište u Srbiji je puno.
Dodao je da je na dnevnom nivou borba da ima dovoljno električne energije, i ukazao da i dalje Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi, te da je to pokazatelj koliko je država jaka i koliko preuzima teret krize na sebe.
Mali je podvukao da su nova fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, što je važno za kreditni rejting, kao poruka da je vlast posvećena stabilnosti javnih finansija.
Upozoravajući da većina teško razume komplikovanost situacije, Mali je pozvao na malo razumevanja.
Ocenio je da je budžet uravnotežen sa dovoljno rezervi za sve izazove koji se mogu pojaviti u 2023. godini.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je budžet realistično projektovan u aktuelnim globalnim uslovima, i ocenila da je ostvariv.
Dodala je da je prema planiranom deficitu jasna namera održavanja fiskalne stabilnosti i očuvanja fiskalne održivosti.
Ona je pozvala da u borbi sa inflacijom sve institucije koriste instrumente koje imaju, od informacija do inspekcija.
Istakla da je borba protiv inflacije zadatak svih.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je deficit od 2,2 milijarde evra relativno visok za Srbiju, a da je 1,2 milijarde duga u energetskom sektoru.
Istakao je da će u 2023. godini građani dati značajna sredstava da plate velike greške i nekompetendno vođenje EPS-a.
On je apelovao da, ako se ostvare uštede u 2023. budu iskorišćenje za smanjenje deficita i visokog duga.
Pohvalio je što u 2023. neće biti neselektivnih isplata novca celokupnom stanovništu, posle tri godine te prakse.
Istakao je da problem ostaje netransparentnost, a kao primer naveo krediti budžeta javnim preduzećima, te planirano izdavanje garancija.
Ocenio da će EPS do kraja godine imati gubitak od 900 miliona evra, sledeće godine oko 300 miiliona jer će deo manjka pokriti povećanje cena.
Istakao je da Fiskalni savet podržava restrukturiranje preduzeća u energetskom sektoru.
Dodao je da poskupljenje gasa na svetskom nivou treba preliti na one koji ga troše kroz povećanje cena, te da to neće srpsku privredu učiniti nekonkurentnijom jer su okolne države već povećale cenu gasa privredi.
Počela prva faza izgradnje digitalnih mreža u selima u Srbiji
Preuzmite android aplikaciju.
