Упркос великим врућинама које тренутно погађају Европу, број клима-уређаја у објектима је значајно нижи у поређењу са САД због историјских навика, високих трошкова енергије и архитектонских баријера.
Скоро 90 одсто домова у САД има клима-уређај, у поређењу са око 20 одсто у Европи, где у Великој Британији пет одсто домова има систем за хлађење, док у Немачкој само три одсто.
Истовремено, у Турској, стопа коришћења клима-уређаја у домовима прешла је 32 одсто, а на радним местима прешла је 50 одсто, преноси Хуријет.
”Немамо традицију климатизације у Европи јер то није била велика потреба до релативно недавно”, каже Брајан Мадервеј, шеф Канцеларије за енергетску ефикасност и инклузивне транзиције при Међународној агенцији за енергију (ИЕА).
Због тога се клима-уређај традиционално сматра луксузом, јер инсталација и рад могу бити скупи, док су трошкови енергије виши у многим европским земљама где су приходи генерално нижи него у Сједињеним Државама.
Цене енергије су додатно порасле откако је Русија извршила инвазију на Украјину 2022. године, а ЕУ предузима кораке да постепено укине зависност од руске нафте и гаса.
Иако су се цене стабилизовале од прве енергетске кризе 2022. године, трошкови рада клима-уређаја остају недоступни за многе Европљане.
Неке зграде у јужној Европи су грађене са добром излоацијом имајући у виду топлоту – са дебелим зидовима, малим прозорима за блокирање сунца и дизајном за максимизирање протока ваздуха.
Ово је помогло да зграде буду хладније и смањило потребу за вештачким хлађењем, али куће у другим деловима Европе нису пројектоване тако да добро изолују топлоту.
”Нисмо навикли да размишљамо о томе како да се расхладимо лети. Ово је заиста релативно нова појава“, каже Мадервеј.
Трамп: Оном ко се придружи антиамеричкој политици БРИКС-а, додатна царина од 10 одсто
Преузмите андроид апликацију.
