„Србија се бори са свим изазовима боље и успешније него веће и развијеније земље, а ребаланс буџета је прилика да признамо ствари које су се десиле у протеклих неколико месеци“, рекао је данас на седници Одбора за финансије Скупштине Србије министер финансија Синиша Мали.
Он је оценио да уз здравствену кризу траје велика енергетска криза, проблем у ланцима снабдевања, и рат у Украјини, што је оценио као слагалицу проблема.
Навео је да су разлози за ребаланс бољи приходи, који су 180 милијарди динара преко плана, и њихово распоређивање где је неопходно.
Додао је да је држава велики новац издвојила правовремено реагујући на светски скок цене енергената и помогли и грађане и привреде, а као разлог за ребаланс истакао и жељу да се побољша жвиотни стандард.
Ту је истакао да ће кроз пратеће законе бити омогућено повећање пензија, зарада у јавном сектору, минималне зараде и даље новчане подршке младима.
Рекао је да је 15 милијарди динара предвиђено за социјална давања, где су и подршка наталитету, за новорођену децу, те мајкама за прве некретнине.
“Веома је важно да ниједан макроекономски индикатор насе привреде не постоји сада који није добар и позитиван, имајући у виду околности с којима се суочавамо”, оценио је он.
Мали је подсетио да Србија има позитивну стопу раста целе године, а као огроман напредак оценио да БДП данас прелази 60 милијарди евра.
Рекао је да се кроз ребаланс не зауставља ниједна капитална инвестиција и да држава сваку обавезу плаћа на време и у динар.
Мали је рекао да се чува макроеконска стабилност и да јавни дуг неће прећи 60 одсто БДП-а.
“Сада је 53,7 одсто. Ићићемо на 56 и 57 одсто, никада нећемо прећи ниво од 60 процената “, рекао је он и додао да је та обавеза део споразума са ММФ-ом.
Министар је истакао да посебно радује реалан раст плата од 5,4 одсто у приватном сектору и три процента реалног раста плата у привреди.
Он је навео да је до сада забележено 3,3 милијарде евра страних директних инвестиција, као и да инвеститори долазе упркос глобалној кризи.
Мали је истакао да је значајно да држава има резерве, и то тренутно преко 300 милијарди динара на рачуну, резерве гаса, да Србија има девизне резерве да брани курс, што је, како је додао, сидро инфлације.
Министар је поручио да је Србија на прави начин одговорила на никад веће изазове и позвао на неопходно једиство.
Говорећи о Косову и Метохији, рекао је да Србија има обезбеђен новац у буџету да помогне око трошкова који тамо настају због изласка Срба из привремених приштинских институција.
Председник Фискалног савета Владе Србије Павле Петровић оценио је да повећање дефицита са три на четири одсто буџета, односно на 2,4 милијарде евра, може да се сматра оправданим због укупне кризе.
Тумачећи расходе буџета, рекао је да је до сада за енергенте због енергетске кризе дато 1,2 милијарди евра и да се то кроз гаранције може увећати још за 200 милиона евра, а могуће затим и за 650 милиона, колико је остављено простора.
Петровић је оценио да је дефицит од готово четири одсто подношљив, али је упозорио да се и у ребалансу наставља са праксом нетранспарентности, указујући на примере издвајања за енергенте и робне ресерве које су увећане за седам пута на 300 милиона евра.
У име Фискалног савета он је поздравио високи ниво јавних инвестиција који је задржан на 7,5 одсто БДП-а, односно на шест процената када се одузму робне ресерве и издвајања за опремање војске и полиције.
Оценио је да су трошкови око гаса изазвани наглим скоком светске цене али и ограничењима које је успоставила Влада Србије, као и да је криза око струје искључиво домаћи индукована, како тврди, лошим управљањем ЕПС у периоду дужем од пет година.
Петровић је рекао да се држава задужила за око три милијарде евра.
Brnabić: Našla sam malo vremena da odgovorim nezavisnim medijima
Преузмите андроид апликацију.
