Француски председник Емануел Макрон допутовао је у Нову Каледонију, француску прекоморску територију погођену насилним протестима, где је најавио да ће 3.000 француских полицајаца остати на том острву докле год то буде потребно.
„У предстојећим сатима и данима, велике нове операције ће бити предвиђене где је то неопходно“, рекао је Макрон на састанку са политичким и пословним вођама острва, истакавши да ће поредак бити поново успостављен у потпуности јер „нема другог избора“.
Он је додао да ће 3.000 француских полицајаца остати на том острву, ако буде потребно, и за време Олимпијских игара у Паризу.
„Лично верујем да ванредно стање не треба да буде продужено“, казао је Макрон, као и да оно треба да буде укинуто када демонстранти уклоне барикаде са путева.
На састанку са Макроном је био премијер Нове Каледоније Луј Мапу, али и председник Конгреса Рош Вамјтан, потписник Нумеанског споразума из 1998. године којом је утрт пут постепеној независности за Нову Каледонију, преноси Ројтерс.
Овај споразум је истекао 2021. године, до кад су пропала три референдума о независности, чије резултате не признају припадници домородачког народа Канак.
Вамјтан је лидер Каледонијског синдиката, највеће странке у коалицији за независност ФЛНКС у чијем се саопштењу пре састанка наводи да се надају да ће Макрон „удахнути нови живот“ у преговоре свих страна некадашњег споразума.
Макрон је напоменуо да „смиривање не може да значи занемаривање“ већинског става на Новој Каледонији.
Протести на острву трају више недеља, а постали су насилни 13. маја због најављеног гласања у француском парламенту о променама у уставу Нове Каледоније 14. маја.
Промена би подразумевала проширење права гласа у Новој Каледонији на француске грађане који живе на том острву више од 10 година, што је противно Нумеанском споразуму према којем нико ко се доселио на острво после 1998.године нема право гласа.
Француска влада сматра да је то искључење једне петине људи из гласања „апсурдно“, али сепаратисти Нове Каледоније сматрају да би проширење гласачког списка погодовало профранцуским политичарима, преноси Ројтерс.
Пошто је реч о уставној реформи, за њено усвајање је потребно изгласавање у оба дома француског парламента, за шта Макрон и даље није најавио датум.
ФЛНКС је у саопштењу затражила од Макрона да пружи више времена за постизање политичког договора о будућности острва.
Француска је анектирала Нову Каледонију 1853. године, а из статуса колоније је прешла у статус прекоморске територије 1946. године.
Нова Каледонија је трећи највећи произвођач никла на свету, али је тај сектор у кризи и око 20 одсто њених становника живи у сиромаштву, пише Ројтерс.
Француски званичници су саопштили да је од почетка нереда до суботе шест особа погинуло, а да су две повређене током размене ватре на барикади на северу острва.
Власти су прогласиле ванредно стање које укључује ноћни полицијски час, као и забрану јавних окупљања, продају алкохола и ношења оружја.
На острву је остало више хиљада туриста због затварања јединог аеродрома за комерцијалне летове, а Француска, Аустралија и Нови Зеланд су организовали летове за извођење тих туриста из Нове Каледоније.
Преузмите андроид апликацију.
