Како наводи портал Српски угао, пожар у ноћном клубу „Ле Констеласион“ у Кранс-Монтани, који је 1. јануара 2026. године однео 40 живота и тешко повредио 116 људи, представља симбол дубоког и системског неуспеха швајцарских институција.
Према писању Српског угла, општинске власти годинама нису спроводиле обавезне годишње контроле противпожарне заштите, иако су на то биле законски обавезане. Истовремено, власници клуба, са како се наводи спорном и сумњивом прошлошћу, несметано су наставили да послују, уз очигледну заштиту локалних структура моћи. Јавност се, како истиче овај портал, с правом пита да ли је морало да дође до трагедије ових размера да би се открила мрежа корупције, некомпетентности и заштите одређених интересних група.
Председник општине Никола Феро признао је да је последња контрола објекта извршена још 2019. године, иако закон прописује годишње провере. Како преноси Српски угао, од укупно 128 јавних објеката на територији општине, прошле године контролисано је свега 40. Надлежне службе за безбедност нису радиле свој посао, а Феро је у јавном наступу оценио да проблем „није у преоптерећености, већ у лењости“. Та изјава, како се оцењује у тексту портала, звучи као отворено понижавање породица жртава, посебно након његове тврдње да је општина „више погођена него сви други“.
Власници клуба, француски пар Морети, саопштили су да им је „жао“ и да ће „у потпуности сарађивати са истрагом“. Ипак, како наводи Српски угао, остаје озбиљна сумња у искреност таквих изјава, имајући у виду њихову ранију пословну и криминалну репутацију.
Репортер швајцарског листа „Ноје Цирхер Цајтунг“ покушао је да добије одговоре у још два локала која су у власништву Жака Моретија, али је, како се истиче, наишао на претње и увреде од стране обезбеђења, које је својим изгледом и понашањем подсећало на припаднике криминалних структура. Према оцени портала Српски угао, овај детаљ посебно је узнемирио јавност у Србији, где и даље постоји уврежено уверење да је Швајцарска друштво без системске корупције.
Додатни шок представља чињеница да је у истом локалу још 2019. године избио пожар који је тада угашен без тежих последица, али без икаквих санкција или промена. Како пише Српски угао, четири године касније последице су биле катастрофалне. Тек након трагедије, власти су забраниле употребу пиротехнике у ноћним клубовима, иако су и општинске и кантоналне власти раније директно дозволиле рад објекта упркос бројним пропустима.
Градоначелник Кранс-Монтане одбио је да поднесе оставку, поручивши да „не напушта брод усред олује“. Како оцењује Српски угао, такав став јасно показује одсуство политичке, а можда и кривичне одговорности. Реч је о човеку који је раније тврдио да су контроле редовне, да би након трагедије признао да надлежне службе нису радиле свој посао.
Према ставу редакције портала Српски угао, у Кранс-Монтани су туризам и новац добили апсолутни приоритет над безбедношћу. Ова трагедија неминовно подсећа на катастрофу у Капруну из 2000. године, када је у пожару живот изгубило 155 људи, а одговорност је нестала у лавиринту „системских пропуста“.
Поглед редакције портала „Српски угао“
Како закључује Српски угао, трагедија у Кранс-Монтани још једном показује да се у развијеним западним друштвима лична одговорност често системски избегава. За разлику од Србије, где министри подносе оставке и када нису директно повезани са догађајима, у Швајцарској се, како се наводи, штите некомпетентни и потенцијално корумпирани кадрови, док жртве остају без правде. Оваква дешавања изазвала су лавину негативних реакција на друштвеним мрежама, где се пожар у Кранс-Монтани пореди са трагедијама у Капруну и падом моста у Ђенови – несрећама у којима је страдало на десетине људи, а кривци никада нису јасно именовани.
Преузмите андроид апликацију.
