Председник Владе Србије Ђуро Мацут поручио је данас у Невесињу, како је рекао, свима који се радују нашим поделама, да ће Србија остати јединствена и неподељена и наставити да води бригу о свим нашим сународницима.
“Наша снага мора бити наша слога, то је завет Светог Саве, као и жртва јунака са херцеговачког крша. Слава херојима Херцеговачког устанка 1875. године”, рекао је он говорећи на централној манифестацији обележавања 150 година од Невесињске пушке.
Оценио је да и данас, када гледамо геополитичке поступке сличне онима из тог доба, не можемо да се отмемо утиску да свет и даље није научио лекције из тог доба а то је да се трајни мир не може градити без истине, правде и уважавања страдања бројчано малих, али поносних народа који су своју слободу изборили жртвом, а не туђим рачуном.
“И данас, век и по, након Невесињске пушке, ми не говоримо само о једном устанку, већ о заветном опредељењу за живот у слободи, праву да демократским путем, самостално, на основу слободно исказане воље народа одређујемо своју будућност”, рекао је он.
Навео је да је српска историја обележена бројним бунама, ратовима, избеглиштвима и страдањима и да је кроз векове наш народ непрестано тражио слободу, често по цену најтежих жртава па као да смо цео 19. век провели на стражи, у војним рововима, желећи и снивајући ослобођење и уједињење.
“У јуначкој Херцеговини искра борбе за слободу никад се није угасила. Буне су дизане 1825. и 1858. године, али посебно се у памћењу народа урезала она из 1861. године коју је предводио војвода Лука Вукаловић. Његова борба постала је симбол отпора и тежње за правдом. У пролеће 1875. године у Невесињу зачео се још један пламен побуне, чувена херцеговачка буна, Невесињска пушка”, рекао је он.
Оценио је да је управо овај устанак скренуо пажњу читавог света на положај хришћанског живља под османском влашћу и да су се међу храбрим борцима у Херцеговини 1875. године нашли и добровољци из Италије, Француске, Русије, Чешке, па чак и из далеке Америке.
“Ово опште расположење за подршку устанку сведочи о томе колико је борба народа Херцеговине одјекивала ван граница Балкана. Своју славу тада је стекла и Жана Меркус, храбра Холанђанка која је своје материјално богатство ставила у службу једног угњетеног, али поносног народа. Са пушком у руци и у нашој народној ношњи, била је раме уз раме са устаницима на првим линијама борбе. Њено име остаје трајно уписано у историју, као симбол хуманости и у времену када је то било незамисливо”, рекао је он.
Додао је да Невесињска пушка није била изоловани догађај, већ варница која је распламсала низ устанака и ратова широм Балкана и да је одмах уследило дизање народа у Босни, затим велика источна криза, бугарски устанци, а на крају и ратови Србије, Црне Горе, али и Русије против Отоманске империје.
“Управо Невесињска пушка и на крају Берлински конгрес у лето 1878. године представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа. То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу. Међутим, уместо правде, великим силама тог доба били су важнији њихови интереси, када су границе прекрајане, без разумевања и праведних тежњи људи који живе на Балкану”, рекао је он.
Истакао је, међутим, да су уместо мира, многе одлуке рађале нове сукобе и заоштравања односа међу народима.
Премијер Мацут положио је венац и одао почаст погинулим устаницима код спомен-обележја у селу Крекови.
Невесињска пушка је назив за први сукоб између Срба и Турака у Херцеговачком устанку (1875 – 1878), који је почео 9. јула 1875. године.
По овој првој устаничкој победи цео устанак у Херцеговини назива се Невесињска пушка.
Вучић: Деоница ауто-пута Паковраће-Пожега данас до 12 сати биће отворена за саобраћај
Преузмите андроид апликацију.
