Премијер Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је данас да све високошколске установе у Србији раде, док је од 1.770 основних и средњих школа једна у потпуности блокирана – Пета гимназија у Београду, док су часови скраћени у две средње школе.
“У 1.770 школа, основних и средњих, имамо практично само једну школу блокирану, то је Пета београдска гимназија која је у потпуности блокирана. Имамо две средње школе у Србији које су у штрајку, односно одвија се настава, али у скраћеном облику. Значи, укупно три, а једна је та која је у потпуности блокирана”, рекао је Мацут на седници Скупштине Србије.
Како је додао, што се тиче рада факултета, сви раде.
“Све високошколске установе на територији Републике Србије раде, одвијају се наставни процеси и према договору који сам постигао у разговору са ректорима државних универзитета и са проректорима, а од пре неколико дана и са деканима матичних државних универзитета, спроводимо оно што је био договор, да се одржи настава у обиму од шест недеља, да се затим крене са инструментима уписа нових студената”, навео је премијер.
Мацут је истакао да се рокови спроводе и да је изузетно задовољан првим роковима који су представљали јунске рокове у којима су, како је рекао, студенти били изузетно добри.
Како је нагласио, постоји велика већина студената који стварно раде и уче и поред свих ситуација које су их задесиле.
“Имали смо јако добре кандидате на првом испитном року ове године, бар на Медицинском факултету, али мислим да је иста ситуација била и на већини других универзитета”, казао је Мацут.
Наводећи да је на приватним школским установама школска година почела 1. октобра, Мацут је казао да постоји договор да сви државни крену 3. новембра.
Додаје да је добра вест та да на Универзитету у Крагујевцу настава почиње 20. октобра.
“Ствари се одвијају апсолутно у жељеном правцу и то је нешто на шта сам заиста поносан у раду наше владе у овом саставу”, казао је премијер.
Када је реч о попуњености универзитета, Мацут је казао да се после првог и другог уписног рока, проценти уписа крећу од 62 до 75 одсто.
На Београдском универзитету остало је око 15.000 слободних места, а уписна стопа је 75 одсто, казао је Мацут и додао да предњаче Архитектонски факултет и Факултет организационих наука са 100 одсто попуњености.
Велики државни универзитети у Србији – Нови Сад, Ниш и Крагујевац, имају нижу стопу, између 62 и 67 одсто и отприлике су негде уједначени.
“Оно што је за анализу јесте преостали број места и квалитет уписа по појединим групацијама, односно појединим факултетима. Оно што мене лично брине, јесте смањен интерес за наставничке факултете и факултете природних наука, значи категорије природно-математичких факултета, али и учитељске факултете, односно ту наставничку групацију која нам је неопходна да бисмо заправо одржали квалитет наставе и у средњим школама”, истакао је Мацут.
Вучић: Србија заинтересована за револуционарну вакцину против онколошких болести
Преузмите андроид апликацију.
