Почетна > Спорт > Кошарка
Кошарка

Лучић: Нисам ни сањао да ћу се бавити кошарком

Кошаркаш Бајерна Владимир Лучић се присетио пораза од Словеније у финалу Евробаскета 2017. године.
Лучић
Фото: fiba.basketball

„Све је било специфично, од припрема до одласка у Истанбул. Тим је састављен од 12 здравих играча, Богдан Богдановић је био лидер, истицао се и Бобан Марјановић као НБА играч, а осталих десет момака били су спремни да преузму споредне улоге. Били смо права екипа, подредили смо се тиму. И данас ми је жао због тог финала. И уопште, ствари које су ми се дешавале у вези репрезентације, волио бих када бих могао то да променим“, рекао је Лучић у разговору за АТВ.

Говорио је и о односу српске јавности према статусу Николе Јокића. Центар Денвер Нагетса је пропустио квалификације за Олимпијске игре на које се Србија није пласирала, па се нашао на удару навијача.

„Не пада ми на памет да говорим да ли неко треба или не треба да игра. То је увек осетљиво питање. Мене, искрено, не занима мишљење јавности осим уског круга мојих блиских људи. Не могу ја да знам колико неког нешто боли или не боли. Људи немају представу на шта наша тела личе после 80 или 90 утакмица у сезони“, додао је Лучић.

Присетио се и дана у Партизану.

„Имао сам срећу што сам био у таквој средини и што сам одрастао уз тренере који су тада били у Партизану. Када узмемо шта Партизан значи у европској кошарци, то је велика ствар. Партизан ме је обликовао и направио играчем какав сам данас. Нисам веровао да ћу играт кошарку на овом нивоу, јер до доласка у Партизан кошарка ми никад није била прва, па ни друга опција. Један сам од ретких спортиста који је редовно завршио средњу школу, ишао сам на све екскурзије, на матурску прославу. Када је све то прошло, игром случаја на мала врата сам дошао у Партизан. Изборио сам се неплански да останем у првом тиму. Није било неког преламања, отац је утицао на моју одлуку. Старији брат имао је тежи кошаркашки пут, променио је много мањих средина. Када сам добио прилику да идем у Партизан, тата је инсистирао да идем на највећу сцену и видим да ли је то то. Из те перспективе нисам ни сањао, временом се кошарка и овај начин живота увуче под кожу и тако је постало део мене“, закључио је Лучић.

Zvezda bez Holinsa i Lazića u Berlinu

Преузмите андроид апликацију.