Zbog nižih temperatura i čestih kiša, poljoprivrednici koji gaje maline ovog proleća nisu pošteno mogli ni da uđu u svoje malinjake, pa su stabla ovog voća sada upola manja.
Vegetacija kasni, rod maline će biti slabiji i to sigurno za oko 30 odsto, očekuju iz Asocijacije proizvođača malina. Pošto na mnogim parcelama nisu na pravi način odrađene sve agrotehničke mere, to se odražava i na obuhvat radne snage, jer kada je rod manji ima i manje posla.
Na to sve kada se nakalemi i nezainteresovanost ljudi, posebno omladine, da beru voće, malinari su u problemu.
Kako naglašava Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije, u malinjacima mahom rade stariji, jer mladi nisu zainteresovani za teže fizičke poslove.
„To nije lak posao, treba raditi desetak sati na suncu i tako svaki dan. Primetan je deficit radne snage, pa ako bih bila u situaciji da mi zafali radnika, morala bih da zaposlim i strance. Za sada nemam potrebu za angažovanjem inostrane radne snage, ali ništa nije nemoguće“ kaže Cvijanovićeva. Ona u okolini Šapca ima oko dva hektara zemlje pod malinama.
Berba voća po kojem je Srbija planetarno poznata počinje obično krajem maja, a sada će, zbog loših vremenskih uslova, početi u junu, možda čak i kasnije, polovinom narednog meseca. To ipak ne znači da na plantažama nema radnika. Oni imaju posla, dodaje Cvijanovićeva, i to oko rezanja, okopavanja, sečenja voćki…
„Kod mene je već angažovano desetak radnika, a u malinjacima smo od marta, kad god vreme dozvoljava. A kada krene prava berba, na polju će biti između 25 i 30 berača. Za sat rada može da se zaradi 300 dinara ili 110 dinara po kilogramu ubrane maline. Tako je bilo prošle godine, a ove će možda cena radnog časa biti i malo viša“ najavljuje ona.
Preuzmite android aplikaciju.
