Позиција званичног Лондона кад је реч о могућности повратка у домовину делова Партенона насилно узетих још 1801. године, за сада је мање категорична, али и јавно неутрална. Сусрет премијера Велике Британије и Грчке у Лондону потврдио је да и поред добрих економских односа, врата за коначно решавање овог проблема који деценијама оптерећује односе две земље и даље нису отворена.
Тако да 17 фигура и фрагмената који су украшавали Партенон и даље, уместо да као целина коначно буду у Музеју Акропоља, остају „у деловима” у лондонском музеју. Борис Џонсон, коме је Киријакос Мицотакис први европски званични гост у ери после брегзита, и даље сматра да је проблем власништва над мермерним деловима културолошко питање у надлежности Британског музеја, а не владе. Музеј, како је напоменуо у сусрету с Мицотакисом, функционише независно од владе, без политичког мешања у доношење одлука, што значи да Британски музеј и даље себе сматра легитимним власником античких скулптура које трајно одбија да преда Атини.
Мицотакис је у Лондону јасно ставио до знања да Атина не одустаје од намере да их поврати, јер су украдене из Грчке. Нагласио је да Грчка од својих захтева неће одустајати, константно ће их понављати како би Британци схватили да је неопходно да фрагменти Партенона буду враћени.
„То више није само правно питање, то је пре свега вредносно и политичко питање, које се тиче и наших двостраних односа. Искористићемо сва расположива средства како бисмо га решили на једини прихватљив начин за Грчку”, изјавио је Мицотакис у Лондону.
Преузмите андроид апликацију.
