Način na koji se ophodimo prema drugima, rečima i gestovima, duboko utiče na kvalitet naših života. Sposobnost sagledavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama drugih je ključ svetlijeg i svesnijeg života.
Bez ovih sposobnosti, koje savremena psihologija objedinjuje pod oznakom „emocionalna inteligencija“, bili bismo na milosti svojih emocija, ne bismo mogli da se fokusiramo na svoje ciljeve, prepustili bismo se trenutku.
Ali kako trenirati ovu emocionalnu inteligenciju?
Kako možemo bolje upravljati našim odnosom sa sobom i onima oko nas?
Hvala
Čini se kao očigledna reč, jer nas roditelji od malih nogu uče da kažemo „hvala” kao oblik društvene konvencije, ali šta ova reč zapravo znači? Koliko puta zaista osećamo zahvalnost na gestu učinjenom prema nama i da li iskreno izražavamo tu emociju? Ovo nije čin puke kurtoazije, već način da se približimo drugom koji se pozitivno pozicionirao prema nama, što može dovesti do zdravijeg i iskrenijeg odnosa.
Žao mi je
Kao i kod zahvalnosti, čak i pokazivanje žaljenja prečesto je društvena konvencija lišena osećanja i istinske empatije. Svaki put kada kažemo „izvini“, pokušavamo da se zaista stavimo u kožu druge osobe: zamislimo da smo u njihovoj teškoći, da se moramo suočiti sa njihovim problemom, zapitajmo se kako bismo se osećali da smo bili na svom mestu. Ova promena u perspektivi ne samo da će vaše reči učiniti autentičnijima i iskrenijima, već će vam takođe omogućiti da ponudite konkretnu pomoć onima koji se bore.
Kako si?
I u ovom slučaju govorimo o izrazu koji je postao konvencija, koji je izgubio prvobitno značenje i koji se javlja gotovo kao pozdravna formula. Pitajući „Kako si?“ ili „Kako se osećaš?“ dobijamo odgovor koji bi mogao da otkrije postojanje problema i time ćemo pokazati brigu za našeg sagovornika. Pokušajte da obratite pažnju na odgovor koji dobijete i stavite se u poziciju druge osobe pokazujući iskrenu empatiju.
Osećam se ovako…
Često se plašimo da svoja osećanja i emocije izrazimo verbalno, jer se plašimo da ih drugi neće razumeti ili da će u njima čak naći materijal da nas ismeju. Ali da kažete ono što osećate, razloge zbog kojih ste zabrinuti ili zbunjeni, da podelite svoje emocije sa onima oko vas, uvek treba da radite bez straha. Ova praksa vodi do dve prednosti: s jedne strane, vaša duša će biti oslobođena tereta, s druge strane, nećete više morati sami da nosite taj teret.
Možete li bolje objasniti?
Koliko puta mislite da ste u pravu i da niste voljni da slušate šta drugi imaju da kažu? Ovaj stav zatvorenosti i nepropusnosti za svet dovodi do toga da budete ograničeni, dok u isto vreme doživljavate osećanja besa, ogorčenosti i frustracije prema drugima. Naprotiv, sposobnost da uspostavite miran i konstruktivan dijalog sa svojim sagovornikom, saslušate njegove razloge i zamolite ga da bolje objasni šta želi da kaže je od suštinskog značaja za bolje upravljanje odnosima.
Slušam te
Ako primetite da je vaš sagovornik ljut, pod stresom ili zabrinut zbog nečega, umesto da mu „zatvorite vrata“, pokušajte da zakoračite u njegovom pravcu: možda samo treba da se oduška i ima ko da ga sasluša. Ali budite oprezni: vaš stav slušanja ne sme biti osuđujući. Morate otvoriti svoja srca bez prejudiciranja drugih i bez izgovaranja „rečenica“ koje bi ih mogle zaustaviti. Fraze poput „Razumem šta mislite“ i „Razumem na šta ciljate“ signaliziraju da zaista slušate i da otvarate linije pozitivne komunikacije. Na kraju ćete i vi i vaš sagovornik izaći istinski obogaćeni razgovorom.
Razumem šta hoćeš da kažeš, ali…
Sa ovim malim izrazom, možete ublažiti razgovor ako krene u ratobornom pravcu i vratiti ga na mirnu i konstruktivnu teritoriju. Umesto da izgovarate fraze kao što su „Nisi u pravu“ ili „U pravu sam“, koje pokazuju nespremnost da slušate i vodite dijalog sa vaše strane, pokušaj da razumete razloge drugog može biti odličan način da obogatite i proširite svoje stavove o poseban problem. Ako zaista želite da iznesete svoje mišljenje, to ipak možete učiniti a da ne budete grubi ili arogantni prema sagovorniku.
Bravo!
Iskazivanje iskrene zahvalnosti za izvršenje zadatka je melem za osobu koja ga je uradila, jer to znači da razumemo napor iza tog gesta – čak i ako nije savršen. Umesto da se fokusirate na nedostatke konačnog rezultata, kritikujte sagovornika za ono što nije znao i pokažite kako ste mogli bolje, zahvalite mu se i cenite ono što je uradio. Ovo će mu biti podstrek da ponovi i unapredi tu akciju tokom vremena, ali će se poboljšati i vaš odnos sa tom osobom.
Možete li mi pomoći?
Mnogi ljudi se stide da traže pomoć od drugih, smatrajući to oblikom slabosti. Naprotiv, traženje pomoći je prednost za vas i za one oko vas. S jedne strane, dobićete podršku (materijalnu ili psihološku) za obavljanje zadatka ili rešavanje problema, a sa druge strane, vaš sagovornik će se osećati korisnim i cenjenim, a njegovo samopoštovanje će se poboljšati.
Da li je neophodno da se istuširamo odmah nakon izlaska iz mora?
Preuzmite android aplikaciju.
