Od subote u Galeriji Matice srpske očekuje vas neponovljiva postavka muzeja iz Beča i Galerije Belvedere, secesionističkog slikara Gustava Klimta koji je spadao u retke slikare koji su bili poznati za života, a ubrzo nakon smrti pali u potpuni zaborav, koju možete pogledati do 14. januara 2024. godine. Ali, to nije sprečilo da njegova poslednja slika, “Dama sa lepezom”, bude prodata za čak 108,4 miliona dolara i tako postane najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji u Evropi.
Zlatno, zlatnije, Klimt
Rođen je u Beču, 1862. godine. Zlatna boja će kasnije na njegovim slikama preovladati, a tu kritičari nalaze uticaj njegovog oca koji se bavio graviranjem u zlatu. Iako su neretko živeli u potpunoj nemaštini, 14-godišnji Klimt uspeva da završi umetničku školu. Kao mladi čovek, pokušao je da postane profesor u školi lepih umetnosti u Beču, ali biva odbijen nakon čega pada u depresiju i zanemaruje slikarstvo. Tek nakon nekoliko godina, Klimt se vraća za štafelaj.
“Sva umetnost je erotska”- Gustav Klimt
Njegov rad nailazi na veliki otpor kritičara, javnosti, novinara, pa neretko biva optužen za podrivanje morala, a štampa ga optužuje da želi da izopači mlade. Uprkos svim naporima da ga diskredituju, 1900. slikar dobija zlatnu medalju za sliku “Filozofija”, na pariškoj Univerzalnoj izložbi. Dve godine posle toga, pravi fresku od sedam scena u čast Ludvigu van Betovenu. Tada kreće njegov preporod i zlatno doba. U doslovnom smislu reči. Klimt postaje “opsednut” zlatom, kao i rimskoj, egipatskom i vizantijskom ikonologijom, ali se u njegovim radovima može videti i uticaj japanske umetnosti.
Smrt i kasniji uticaj
Svoj život proveo je okružen ženama, nakon rane smti oca i brata. Živeo je sa sestrama i majkom, koja se bavila pevanjem, a sa Emilijom Flege, činio je atipičan par. Upravo ona ga je približila višoj bečkoj klasi. Iza sebe je ostavio mnogo dece, sa više različitih žena, a često su mi i sami modeli bile ljubavnice.
Preminuo je 1918. godine, ostavivši iza sebe bezbroj nezavršenih slika, a na jednom od štafelaja upravo se našla i slika s početka- “Dama sa lepezom”.
Klimt je ostavio snažan uticaj- svako je bar jednom video sliku “Poljubac”, istinita priča o njegovoj slici “Portret Adel Bloh- Bauer” pretočena je u holivudsku verziju sa Helen Miren i Rajanom Rejnoldsom u glavnim ulogama, koji je briljirao na 65. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu.
Izložba neobičnog formata Paja Jovanović i Gustav Klimt, 13. oktobra u Galeriji Matice srpske
Preuzmite android aplikaciju.
