Национални је рекордер у десетобоју и седмобоју, освајач је пет светских и европских одличја. Михаил је те 2016. године у Амстердаму, освојио бронзану медаљу, као и четири медаље истог сјаја са разних Европских првенстава у различитим категоријама.
Након великих достигнућа по којима ћемо га засигурно памтити, Михаил Дудаш је одлучио да се повуче са терена и своју атлетску опрему окачи о клин.
Наш портал обрађује новосадске теме и сва наша питања су везана за Нови Сад, зато нас занима зашто је за тебе Нови Сад посебан?
Нови Сад није посебан само за мене, него мислим да је посебан за све људе, зато што асоцира на неке лепе вредности. То је нека мирноћа, са друге стране постоји и нека динамика. Имамо реку, имамо и тврђаву, имамо и диван центар, имамо дивна насеља имамо и дивне људе. Када кажем да сам из Новог Сада, прва реакција људи који нису из Новог Сада су у фазону, да је тако диван леп и миран град у којем су људи културни.
У ком делу града си одрастао, колико је то место утицало на тебе и у којој мери те је то место одрастања одредило као особу?
Ја сам одрастао у Старом граду, одрастао сам преко пута Извршног већа, то је место где сам проводио своје детињство на ливади. Ту нам је било све близу, од најлепших места у Новом Саду, стварно сматрам да је Петроварадинска тврђава, кеј, центар, Дунавски парк. Мислим да су та места позитивно утицала, био сам близу самог стадиона на ком сам проводио највише времена. Мислим да је утицало на један позитиван начин.
Десетобој је једна од најтежих дисциплина у атлетици. Шта значи „бити у форми“ за спортисту који се бави десетобојем?
Ја сам почео да се бавим десетобојем пре петнаест година, пре тога сам се бавио другим дисциплинама као што су скок удаљ скок увис, трчање на 300 и 400 метара, спринт и другим. Бити способан физички за десетобој значи да си ти пре тога пуно домаћег одрадио. То значи да си пуно и вредно тренирао, морао си да научиш све дисциплине, морао си да будеш упоран, марљив и вредан. Мораш да имаш неку визију и идеју и да верујеш у немогуће. Kолико год то звучало чудно, треба да се верује у немогуће јер бити десетобојац је само по себи радити нешто немогуће. Направити неки резултат је еквивалентно немогућим.
У којим дисциплинама си се највише пронашао?
Мени су све дисциплине биле исто драге, у смислу да нисам смео да правим неку велику разлику између било које дисциплине, јер сам морао све подједнако да их волим да бих могао подједнако да их тренирам. Ако бих морао нешто најинтересантније да издвојим био би најдражи моменат у спортској каријери, скок с мотком у Београду 2017. године када сам скочио 5,10 метара. То бих издвојио као најинтересантнију скакачку дисциплину, али бацање диска ми је увек било интересантно, тако да бих издвојио те две дисциплине.
У ком се сегменту атлетског развоја се спортиста одлучи да се бави десетобојем?
Оно што је специфично за атлетику, јесте да сви клинци када први пут дођу на стадион и почну да се баве свим дисциплинама у суштини почну да се баве вишебојем. Исто сам и ја урадио, али сам се касније преоријентисао на скок удаљ. Како сам почео да растем нисам растао само у висину него и у ширину. Тада је мој тренер предложио да се бавим вишебојем. Био сам довољно моторички способан да прихватим нове кретње и 2005. године сам направио свој први осмобој баш на овом стадиону и испунио норму за светско првенство. То ми је показало да треба тиме да се бавим.
Како си се развијао постајао си све снажнији, а да ли је за овај спорт битније бити бржи или снажнији?
И једно и друго. Мислим да је ова дисциплина доста специфична зато што покрива све системе, аеробне, анаеробне, експлозиве, брзинске, снажне, просто сваки десетобојац мора да буде способан за све дисциплине. Ако кикснеш у једној, много бодова губиш. Сада се у последње време доста дешава да су десетобојци више брзинског типа, јер бацачки не можеш да трчиш брзо, не можеш да скачеш високо и далеко, а ја не бих рекао да сам био или један или други, него да сам успео све дисциплине некако да држим под контролом и на тај начин направио неки резултат.
Да ли је битније побољшати оно у чему си доминантан или радити на оним стварима у којима ниси до краја развио своју способност?
Што се тиче десетобоја и самог спорта, људи требају да схвате да свако ко крене да се бави овим спортом има одређену дозу талента за нешто. Рад је све, 90 одсто је рад, 10 одсто је таленат, али то не значи да ако смо добри у једном или другом да ово друго треба да запоставимо. У десетобоју, поента сваке дисциплине је да колико год био добар, сваку дисциплину треба волети, свакој дисциплини треба бити посвећен. Мислим да је то један од разлога зашто сам стигао до овде.
Ти си данас узор многима, а да ли си ти имао неки узор и да ли си икада упознао свог идола?
Да имао сам разне спортисте који су ми били интересантни, али никад нисам имао идола. Имао сам пуно респекта према десетобојцима који су били актуелни када сам ја почињао да будем десетобојац и атлетичар. То су били Роман Шебрле, Брајан Клеј, дакле постојали су спортисти који су ми били на неки начин узор, али никад их нисам величао и дизао у небеса и стављао међу звезде, зато што сам једног дана желео да будем као и они и нисам смео себи да дозволим, да им толики кредибилитет дам.
Најновија вест је да си ставио тачку на своју професионалну каријеру, шта те је навело на то и какви су твоји даљи планови?
Мислим да је стављање тачке на каријеру дошло потпуно природним путем. Ипак сам се атлетиком бавио двадесет и пет година. Петнаест година сам се бавио дисциплином која је врло захтева и која пуно кажњава тело, чак и психички у неким моментима.То је на неки начин поражавајуће. Мислим да је та одлука дошла сасвим природно јер сам ја прошле године уписао мастер на студијама у Великој Британији, то ми је омогућила стипендија из Енглеске амбасаде и већ сам тада почео да размишљам о томе шта ме чека након каријере. Већ сам развио пар неких пројеката којима желим да се бавим, то иде у супер темпу и току и видећемо. Имам још пар неких понуда, још увек не могу да причам о томе али ће доћи време када ћу моћи да причам, о томе. Оно што ћу себи мало да дозволим, јесте кратак предах и одмор да видим како ћу живети без тренинга и такмичења. Тако да ћу видети шта ћу даље.
Питање за крај, остајеш у нашем, граду или идеш даље?
С обзиром на то, да сам са Анђелом и да је њој посао у Београду и да тамо постоји доста лепих прилика, одлучили смо да будемо тамо, али то не значи да ћу да оставим Нови Сад на цедилу. Планирам да наставим са одређеним пројектима које сам овде започео, као што је мој ранији клуб, који нећу оставити никад. Тако да ћу бити на релацији Београд – Нови Сад.
Преузмите андроид апликацију.
