Миша Бачулов је Новосађанин за чије име мало ко у нашем граду није чуо. Оснивач је једног од највећих светских борилачких брендова “Ronin-Carnage Global“, док је по броју освојених медаља својих бораца, један од најуспешнијих тренера на овим просторима.
Свако јутро устаје у пет ујутру и труди се да, како каже, изгледа у складу са оним што проповеда.
Открио нам је шта је кључ успеха и колико је битан таленат, а колико диспциплину? Како би реаговао када би се сутра у рингу нашле његове ћерке? Колико су претходни послови утицали на оно што је данас и још много интересантних занимљивости о себи.
Колико су ти усклађени физички изглед и карактер?
Много! Све ми је везано и битно да буде у једном складу. Мој живот је такав, ја ако не устанем у пет сати ујутру и не одрадим све моје ритуале које треба да урадим, мени је то пропао дан. Исто тако, ако не изгледам у складу са оним што проповедам, која је онда моја поента, ко сам ја?
Да ли је дисциплина кључ успеха?
Она је кључ у свему у животу. Таленат доводи до једне тачке, али ако ниси дисциплинован да се одржиш у свему, џабе ти таленат.
Бавећи се обезбеђењем, колико си научио о људима?
Много! Када си у тако ризичном послу мораш да будеш добар проценитељ људског карактера како би спречио проблем. Људи данас мисле да морају да буду опасни уколико се баве тим послом, ми када смо радили, ми смо научили да људе придобијемо на нашу страну тиме што ћемо бити насмејани и пријатни и једноставно их разоружати тиме што ће им бити глупо да направе проблем ради нас. Кроз све то научиш како људи функционишу, како да им уђеш у главу и на неки начин да манипулишеш са њима да би дошао до хармоније.
Да ли си са сваким својим борцем постао пријатељ?
То је шкакљива тема јер сам их све одгајао из дечије фазе, али из неког разлога не знам да ли сам са и једним добро завршио. Ја сам их довео до једне тачке. Они су испунили оно што смо планирали и онда је једноставно свако отишао својим путем.
Колико си се променио од када си постао родитељ?
Први страх сам осетио када сам постао родитељ, јер ми је увек био приоритет да идем до неког циља по сваку цену, али када сам први пут узео ћерку у руке онда ми је кликнуло да сада постоји неко ко зависи од мене.
Рекао си нам да имаш три ћерке, да ли би волео да крену твојим стопама?
Не бих, али када би изразиле ту жељу, пошто знам и мој и супругин карактер, верујем да не бих могао да их убедим у супротно. Борићу се да их усмерим негде другде.
Мислим да би неко други морао да им буде у углу, ја бих онако само са стране вирио да видим да ли је све ок и добацивао преко неке бубице, али да не морам да гледам све.
Да ли си зарад тренинга морао да једеш неку храну коју баш не волиш?
Још се мучим и терам. Одричем се слатког које обожавам, пице и свих тих прелепих ствари да бих изгледао како изгледам. Нисам неки фан јаја и белог меса, али једем их превише. Све што је здраво и што је добро за вас није баш укусно, а ја сам велики гурман и онда ми је то велико одрицање.
А да ли има момената када хедонизам победи?
Наравно! Ја се не такмичим већ 12 година, па једном недељно дозволим себи неки cheat day када поједем све то што волим. Када бих живео како хоћу ја бих јео пицу за доручак, ручак и вечеру… Мислим, знаш и сам…
Опиши нам твоју везу са Новим Садом?
Ја сам рођен у Хамбургу, али су ме одмах донели у Нови Сад, тачније у Ветерник. Са осамнаест година сам се одселио у Праг, Амстердам, био сам једанаест година ван државе, али вратио сам се! То вам пуно говори!
Нови Сад је, једноставно, где год да одеш, колико год ти прија да упознајеш нове људе, нигде се не осећаш као код куће, увек си странац. Увек када испуниш неки свој циљ, због чега си отишао, запиташ се: Шта даље? Вратити се кући! Нови Сад је дом и ја га волим највише на свету!
Да ли је принцип тренирања другачији у односу на некада?
Све је тотално другачије. У моје време смо сви били препуштени себи. Имали смо тренере који су били едуковани до једне границе. Није било интернета, били смо ограничени.
Ја никада нисам нешто више постигао као борац, јер сам морао да учим кроз своје грешке, али због тога сам данас тренер какав јесам, јер сам научио како да учим и како да пренесем то знање на другог. Не бих то мењао ни за шта на свету!
Да ли си икада помислио да ће твоје име бити овако звучно?
Глупо је да кажем да јесам, али сам као клинац био дебео са кривим ногама и доста сам био задиркиван, што ме је јако болело! Увек сам знао да сам другачији. Увек сам имао велике снове, тако да нисам знао да ће бити, али сам у себи веровао да ће доћи до тога.
Да ли си имао неку амајлију за срећу док си се такмичио?
Ја сам био сујеверан до типа да је, ако сам победио у неком мечу, бандаж морао да буде везан исто као и на том мечу, иначе сам био сигуран да ћу изгубити. Био сам клинац.
Која генерација ти је била најуспешнија?
Свака је била доста успешна. Од генерације где је био Пагонис, Бојан Величковић који је у UFC-у, Марко Адамовић и Никола Цимеша који су били у Азији… Ја сам у свакој генерацији имао неку звезду.
Омиљено место у граду?
Мој дом. Када дођем и отворим врата, када легнем на кауч и када све три легну преко мене, то ми је најлепше место на свету!
Lice grada: Aleksandar Roman – Najbolji biciklista u Srbiji (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
