Lana Zorjan ima samo 13 godina, a već od svoje četvrte svira violinu. Malo je reći da je u tome veoma uspešna, ima preko 50 nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima u zemlji, ali i inostranstvu. U poslednjih 10 dana osvojila je dva velika takmičenja.
Njen cilj je da približi klasičnu muziku ljudima kojima ona nije bliska, kao i da svira u velikim salama svetskih metropola.
Šta za tebe znači violina?
„Za mene je violina jedan stvarno veliki deo života i ja stvarno ne bih mogla sebe da vidim bez violine. Sviram violinu od kad znam za sebe, ni ne pamtim period od kad nisam svirala violinu, jer sam počela da sviram sa nepune četiri godine. Prosto, violina je nešto što mene jako ispunjava i ja se osećam najsrećnije kad sam na sceni i kad usrećujem druge, kad usrećujem publiku. Evo recimo sad na takmičenju sam rasplakala i publiku i žiri i zaista to kad čujem, to je za mene jako lep osećaj kad znam da sam nekog zaista učinila srećnim mojim sviranjem.“
Krenula si stopama Stefana Milenkovića i ponovila njegov uspeh, da li ti to poređenje stvara neku presiju? Da li je teško ispunjavati očekivanja?
„Ja sama sebi uvek stavim velika očekivanja, što u nekim slučajevima čak i nije dobro, ali u poslednje vreme pokušavam da idem na takmičenja sa što nižim očekivanjima zato što imam veću tremu ako sebi postavim maksimalna očekivanja. To poređenje sa Stefanom Milenkovićem zaista mi jako znači, jer kad čujem da se poredim sa tako jednim velikim uzorom, to mi zaista jako puno znači i nadam se da ću nekada moći da budem makar upola dobra koliko i on.“
Nedavno si bila na takmičenju u Češkoj, možeš li nam reći neke utiske?
„Nedavno sam se vratila sa 260. svetskog takmičenja Jaroslav Kocijan u Češkoj. Kao prvo, meni je tamo zaista bilo predivno, organizacija je divna, sve je toliko svečano urađeno i prosto svi su bili toliko divni prema meni, i žiri, i organizatori i apsolutno svi, meni je stvarno tamo bilo divno.“
„Recimo, interesantno je, preko puta škole se nalazi park u kome, imate, ne baš klupe, ali mesta gde se sedi. Tu stalno ide klasična muzika, u tom parku, i prosto je divno kad ulazite u muzičku školu, a ide klasična muzika u parku ispred.“
„Što se tiče takmičenja, osećala sam se divno na sceni i mislim da je to bio jedan od mojih najboljih nastupa ikada. Zaista išla sam na to takmičenje sa nadom da ću osvojiti treću nagradu, da ću proći drugu etapu, ali zaista da osvojim prvu nagradu i od dečijeg i od profesionalnog žirija i da budem apsolutni pobednik svih kategorija – to je apsolutno neočekivano i ogromno ispunjenje sna. Prosto, nikad nisam mislila da će se to desiti, iako je prošlo dve nedelje meni je to skroz nerealno i neverovatno.“
Obično za ljude koji su talentovani smatra se da treba samo da zasviraju i da to ide sve lako. Da li je zaista tako ili iza toga stoji dosta rada i truda?
„Pa ne, talenat je samo pomoć u radu. Ja recimo mogu da odsviram mnogo lakše nego drugi, prosto, lakše mi ide. Ali opet, ne bi ništa mogla da odsviram bez velike vežbe, truda i rada. Ja vežbam 4 do 5 sati, nekad i malo više, i zaista bez toga ne bi bio ni blizu takav rezultat, koliko god da meni ide ja to moram da vežbam da bi to ispalo kako može. Tako da, talenat pomaže, ali vežba i trud i rad su mnogo veća stvar.“
Da li tvoj muzički talenat znači da bi bila dobra na bilo kom instumentu i da li si uopšte probala neki drugi instrument?
„Želja moje mame je da ja sviram klavir. Krenula sam da sviram violinu i posle par meseci mama me ubedila da sviram klavir. Bila sam na klaviru pet, šest meseci i nisam se osećala tako lepo kao sa violinom i nije mi išlo tako dobro. Prvo sam rekla mami da volim klavir, ali više volim violinu i bolje mi ide i onda sam se vratila na violinu. Sad još uvek tu i tamo „sviruckam“ klavir, recimo sa sestrom kada se igram, ali to nije ni blizu tolika ljubav i tolika volja kao na violini. Violinu mnogo više volim i to je ceo moj svet.“
Koliko na tvom putu znači podrška porodice, prijatelja, uopšeno i grada, dosta ljudi te ovde već prepoznaje. Da li ti to daje snagu, da li osećaš da moraš da ispuniš njihova očekivanja?
„Zaista mi daje ogromnu inspiraciju. Ja sad već kad idem ulicom, a da ne pričam na takmičenjima, svi me prepoznaju što je meni zaista toliko neverovatno, nikad nisam sanjala o tome. Ali opet, tu je neka doza nervoze, zato što uvek osećam da moram da ispunim očekivanja svih. To jeste malo nervoza, ali opet, mnogo je veća inspiracija nego što sam nervozna da moram da ispunim svačija očekivanja.“
Reci nam šta si osvojila u poslednjih 10 dana i kakav je osećaj?
„Prvo, osvojila sam takmičenje Jaroslav Kocijan, što je za mene zaista neverovatno i potpuno neočekivano. Pre par dana sam osvojila i laureata svih kategorija na takmičenju Franjo Krežma u Hrvatskoj u Vinkovcima. To takmičenje je prosto divno i svi su me toliko prihvatili i trudili se da se ja što bolje osećam na takmičenju. Bilo je divno, osećala sam se divno, odsvirala sam svoj maksimum i eto, osvojila sam ga.“
Posle svih uspeha koje si doživela do sada, šta je sledeće?
„Sledeće sad u najskorije vreme jesu nekoliko masterklasova preko leta. Trudiću se da se što više usavršavam i radim na sebi što više. Počeću da sviram druge žanrove, osim romantizma. Vežbaću više na skalama, na etidama, prosto na tehnici da radim više. Dalje posle letnjeg raspusta imam 14. oktobra zakazan koncert sa simfonijskim orkestrom „Dunav“ u Budimpešti.“
„Zaista se jako radujem tom koncertu jer sam ga dobila na jedan interesantan način. Sa tim istim orkestrom sam svirala na novogodišnjem koncertu u Budimpešti drugog januara ove godine i bilo mi je toliko divno, jedan od omiljenih koncerata definitivno. Neka žena mi je posle u VIP sobi pitala da sviram na koncertu 14. oktobra i eto, onda ću biti solista sa tim orkestrom ponovo i zaista se jako radujem što ću ponovo moći da obiđem Budimpeštu.“
„Pošto sam ove godine kao laureat sa ovog takmičenja Jaroslav Kocijan svirala na zatvaranju takmičenja, sledeće godine sam pozvana da sviram na otvaranju takmičenja sa njihovim simfonijskim orkestrom, i da sviram sva tri stava nekog koncerta, što je zaista jedna ogromna čast, da sam dobila tu priliku da sviram sa simfonijskim orkestrom ceo neki koncert. Posle toga sam pozvana da sviram i snimam za njihov radio „Vltava“ čemu se jako radujem i jedva čekam da ponovo budem u Češkoj“, zaključila je Lana.
Lice grada: Jugoslav Krajnov: “Ja sam vojnik pozorišta, služim pozorištu!“ (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
