Našeg najboljeg biciklistu u državi, Aleksandra Romana, svrstavamo i na viosku poziciju najboljih biciklista na čitavom Balkanu.
Aleksandar je rodom iz Šida, ali ga je studiranje pre nekoliko godina dovelo u naš grad. Sada se već, kako i sam kaže, oseća kao rođeni Novosađanin.
Otkrio nam je kako je dobio ideju da se bavi biciklizmom, te kako je uopšte došlo do prvog takmičenja? Šta je najbitnije kod izbora životnog partnera? U kojim disciplinama najviše uživa i koliko dnevno trenira?
Odgovore na ova pitanja, ali i još mnogo interesantnih zanimljivosti o njemu možete saznati u našem inetrvjuu.
Kada si naučio da voziš bicikl?
Nije da se sećam detalja, ali kažu mi da sam imao oko tri godine kada sam uspeo sam da vozim bicikl bez pomoćnih točkića. Kući, u Šidu, smo imali blagu nizbrdicu u dvorištu koja mi je baš pomogla da to savladam.
Kada si postao Novosađanin?
U Novi Sad sam došao, tačnije, preselio se radi studiranja, pre sedam godina.
Kako si došao na ideju da treniraš biciklizam?
Bicikl vozim, eto, već dugo i najveći deo svog života. Kada su vršnjaci sazrevali i prelazili na motocikle i automobile ja sam i dalje želeo da vozim bicikl. Sve je manje bilo drugara koji su vozili bicikl, pa sam ja tražio društvo sa kojim bih i dalje mogao da vozim.
Tada sam, tek, saznao za biciklistički klub u Šidu, gde sam došao da se učlanim primarno radi druženja. Nisam razmišljao o takmičenjima, ali eto, oni su me naveli i poveli na prvu trku, sve ostalo je zapisano…
Koje su tvoje discipline?
Primarno sam planinski biciklista, to mi je najdraža disciplina! Ukoliko kalendar nije upotpunjen planinskim trkama vozim i drumske trke, ali i, manje poznatu kod nas, cyclo-cross disciplinu koja je zimi prilično aktuelna.
Kakvi su uslovi za bavljenje planinskim biciklizmom?
Pa što se tiče Vojvodine, definitivno je Fruška gora jedan veliki trofej koji osvajamo svaki dan, tako da zaista imamo uslove.
Pored bicikla, terena i dobre volje, ne fali nam ništa više! Jako sam zadovoljan i mislim da je Novi Sad odlična podloga ako želimo neki ravničarski predeo, a čim želimo u brda, tu je Fruška gora!
2021. godine Novi Sad je bio domaćin prvenstva u biciklizmu?
To je bilo zaista pravo evropsko prvenstvo jer su svi najbolji igrači iz Evrope došli kod nas na Petrovaradinsku tvrđavu i upoznali se sa Srbijom.
Meni je bilo jako drago videti da su zvezde, koje sam susretao po celom svetu i Evropi, došle kod nas da vide gde mi treniramo i živimo.
Šta si sve osvojio do sada?
Osim što sam tri puta bio balkanski prvak i osamnaest puta državni prvak, neke od najdražih uspomena su mi odlazak na Olimpijske igre mladih 2014. godine, gde sam sa svim sportistima iz Srbije zajedno boravio u tom olimpijskom selu i proveo nekoliko meseci.
To je jedno od najlepših iskustava, ali ne mogu da zanemarim ni deseto mesto na Olimpijadi mladih. Srbija i region su mesta gde sam ostvario najbolje rezultate.
Da li voliš automobile?
Pa da… Nije redak slučaj da je neko iz biciklizma zavoleo automobile. Možda sam odgledao više automobilskih trka, nego samih biciklističkih. Nikada neću staviti automobilizam ispred biciklizma, ali to je jedna pasija u kojoj definitivno uživam.
Koliko treniraš dnevno?
Što se tiče bicikla zavisi od perioda godine. Nekada u zimskom pripremnom periodu imamo preko dvadeset sati nedeljno, tako da to bude i tri, četiri, a nekada i pet sati nedeljno.
Nije uvek bicikl u pitanju, nekada budemo u teretani i trčimo, ali bicikl je najveći deo treninga.
Da li si zavisnik od adrenalina?
Nisam siguran… Volim promene, volim brz ritam. Nekada taj adrenalin ni ne osetimo dok se trka ne završi, pa tek onda sabiramo utiske, ali takmičenje je nešto bez čega ne bih mogao.
Imaš li strah?
Neke strahove iz mlađih dana sam prebrodio, ali uvek postoje neki strahovi.
Šta te ispunjava pored biciklizma i automobilizma?
Pored vožnje, sam boravak u prirodi. Pešačenje, životinje, mir… Volim mir.
Čime ćeš se baviti kada prestaneš da se baviš sportom?
Definitivno bih voleo da ostanem u krugu biciklizma. Uključio bih se u rad sa mladim nadama u reprezentaciji, ili u rad ovog kluba gde sam sada.
O čemu se najviše priča na Mišeluku?
Na Mišeluku? O automobilima naravno! Mada, tu su i motoraši… njih ne smemo da zaboravimo!
Omiljeni deo grada?
Pet godina sam na Limanu, pa mogu reći da mi je Liman omiljeni deo grada.
Kako si počeo da se baviš snimanjem?
Kao srednjoškolac sam se zainteresovao za dronove i od tada sam pravio neke dronove, što me je odmah povezalo sa kreiranjem nekog video sadržaja. To mi je jedan hobi od koga imam i neke prihode.
Poslednji film koji si pogledao u bioskopu je?
Novi ‘’Ghostbusters’’-i, što nije previše u mom stilu, ali sam oduševljen filmom!
Koliko je važno u izboru životnog partnera da imate ista interesovanja?
Pa mislim da nije ključno da imamo ista interesovanja. Najbitnija je podrška, ali mislim da je čar baš u tome što smo različiti i da to upotpunjava i obogaćuje drugu osobu.
Preuzmite android aplikaciju.
