Prva greška koju svi obično pravimo jeste ta da se kremama mažemo tek kada stignemo na odredište – plažu ili bazen.
Nakon što preživimo prolećne alergije, moramo se pripremiti na ono što nas čeka kada temperature postanu prave tropske.
Alergija na sunce je poseban problem, jer ste alergični na nešto što je neizbežno i jer nikada ne znate da li ste dovoljno zaštićeni.
Da ne biste izbegavali bazene, kupališta, ali i vođenje normalnog svakodnevnog života, morate znati kako i čime adekvatno prevenirati ozbiljna stanja koja sunce može izazvati na vašoj koži.
U razgovoru sa dr Jovanom Pelemiš, spec. dermatovenerologije saznali smo ključne stvari u vezi sa kremama za sunčanje, a koje se tiču vremena apsorpcije, razlike i efikasnosti različitih faktora, kao i toga kako prepoznati znake alergije na sunce.
Kada, kako i koji vid SPF zaštite je najbolje koristiti?
Prva greška koju svi obično pravimo jeste ta da se kremama mažemo tek kada stignemo na odredište – plažu ili bazen, a da ne pominjemo da je greška svakodnevno napuštati kuću bez zaštite nepokrivenih delova tela.
– Najbolja praksa je da nanesete SPF 30 minuta pre nego što izađete napolje, kako bi koža upila proizvod.
Ponovo nanesite kremu nakon dva sata ili odmah nakon plivanja ili intenzivnog znojenja – preporuka je dr Pelemiš.
Ona je dodatno objasnila svima veliku nedoumicu – šta znači kada na kremama vidimo brojke 15, 30 ili 50.
Znači li to da zaštita od sunca traje upravo toliko ili pak nešto drugo? Dr Jovana Pelemiš objašnjava da je razlika u UVB filtraciji zraka.
– Iako se čini da su razlike u vrednostima SPF velike, zapravo postoji mala razlika između toga koliko UVB filtritaju. SPF 50 filtrira 98 odsto UVB , dok SPF 30 filtrira 96,7 odsto UVB . Tako da će krema za sunčanje SPF 30, ukoliko se pravilno nanese, pružiti bolju zaštitiu u odnosu na kremu za sunčanje sa SPF 50+ koja se nanosi previše tanko ili nedovoljno često.
Mnogima je lakše da umesto upornog mazanja kremama skrate posao tako što će koristiti zaštitu u vidu spreja, ali takva zaštita neće baš pružiti neophodnu pokrivnu moć. Ono što će nas sve zagarantovano spasiti jeste da direktno izlaganje suncu izbegavamo u periodima između 11-17 časova.
Razumno je da se za naše najmlađe najviše i brinemo, pa posežemo za kupovinom posebnih krema za bebe i decu. Međutim, dr Pelemiš kaže sledeće:
„Možda ćete videti da su neke kreme za sunčanje posebno označene za bebe ili decu. Međutim, deca mogu koristiti istu kremu za sunčanje kao i odrasli. Potrebno je samo izabrati SPF sa širokim spektrom zaštitite, odnosno da krema štiti od obe vrste ultraljubičastih ili UV zraka (UVA i UVB )“.
Alergije se sem osipa manifestuju i mučninom
Alergija na sunce se manifestuje osipom na koži, a ponekad i drugim simptomima nakon izlaganja sunčevoj svetlosti. Klinička slika može varirati od blage do teške, što može izazvati ozbiljnije simptome ili ograničavati svakodnevne aktivnosti.
Osip se obično javlja samo na područjima koja su bila izložena sunčevoj svetlosti. Ali ponekad se može pojaviti na drugim mestima na koži.
Pored crvenila, svraba, perutanja ili pak plikova na koži, alergija na sunce može da se manifestuje i sistemskim simptomima, u vidu glavobolje, mučnine, nesvestice, otežanog disanja i sl.
Nega lica i antiejdž prevencija su posebno važne leti
Ukoliko ste već godinama bili u potrazi za SPF kremama, primetili ste da je asortiman odvojen na zaštitu tela i lica. Glavni razlog zašto bi trebalo da koristite odvojene kreme za sunčanje za lice i telo je taj što je koža na licu generalno osetljivija od ostatka tela.
Sredstva za zaštitu od sunca za lice su obično bez ulja, tako da su nežnija za kožu i ne bi trebalo da prave dodatne probleme na licu – iritaciju i pojavu mitesera i bubuljica.
Krema čudno miriše – šta sada?
Ukoliko su vam kreme od prošle godine u roku trajanja, naravno da ih smete koristiti. Međutim, ukoliko primetite promenu karakteristika kao što su miris, boja i konzistencija, nemojte ih koristiti, jer sebi i svojoj koži možete izazvati više štete nego koristi.
Neke od navedenih karakteristika proizvoda, koje nagoveštavaju da SPF može biti neefikasan, primećuju se pre svega po konzistenciji proizvoda, boji i mirisu.
– Ako je krema za sunčanje veoma vodenasta ili mnogo gusta, možda joj je istekao rok trajanja. Ako je promenila boju, verovatno je istekla. Ako miriše drugačije nego kada ste je kupili (ili miriše čudno uopšte), možda je istekao rok trajanja – zaključuje dr Pelemiš.
Kako do savršene fotografije na odmoru – Ramena gore, brada dole, stopala napred
Preuzmite android aplikaciju.
