Неки кажу да нам даје дужи дан, други га повезују са срчаним и можданим ударима, чак и аутомобилским несрећама. Неки би да га укину. Ево пар начина за суочавање с летњим рачунањем времена које почиње у недељу 27.3.
Ратови су одувек били време иновација у изнудици. Тако је и летње рачунање времена први пут уведено у Немачкој 1916. као начин да се радни дан што више одвија за видела. Ваљало је штедети на светлу. Друге земље су следиле.
Од тада на пролеће померамо часовнике за сат унапред, а најесен за сат уназад. У ноћи између суботе и недеље (већ ће почети 27. март) у два ујутру се часовници померају на три.
Људи и друге животиње имају природан осећај за време, циркадијални ритам, који се развија пре рођења. То је битан део нашег бића.
Играње са тим ритмом може бити опасно. Истраживачи су приметили раст броја саобраћајних удеса и срчаних удара кад се сат помера унапред – више него кад се помера уназад.
С друге стране, друштва теже да капитализују ограничено време обданице, дакле Сунчеве светлости. У то време ваља радити и бити на друге начине активан.
Тако је последњих година дошло до поделе. Низ земаља, од којих су неке у ЕУ, желе да укину летње рачунање времена. Турска и делови Канаде то су већ учинили. Србија је раније саопштила да ће следити ЕУ.
Други, укључујући САД, тако нешто не разматрају. Кроз амерички Сенат је једногласном одлуком прошао Sunshine Protection Act који предвиђа да смена летњег и зимског рачунања времена остану обавезне. То би ускоро могло да постане закон.
У прилог померању сата
Најстарији аргумент заговорника померања сата било је и остало то што је промена добра за економску активност.
Други аргумент је дужи дан – сат времена више Сунчеве светлости поподне или увече. Наравно, то није збиља сат више јер не утичемо на Сунце, али одлучујемо када почињемо радни дан, а када имамо време за разоноду и одмор.
Рецимо, више светлости после радног времена подстиче потрошњу јер људи дуже бивају у шопингу, по кафићима и ресторанима. А и више се баве спортом.
Једна од предности је што користимо мање вештачког светла и струје. Додуше, и то зависи од тога где живимо. Око Екватора разлике скоро и да нема.
Ту су и здравствени аргументи: Сунчеви зраци нам дају витамин Д, а он помаже у апсорбовању калцијума, а то јача кости. Природна светлост добра је и за вид, посебно код деце, очи више производе допамин што смањује ризик од кратковидости.
Више дневног светла поспешује сан кад легнемо у кревет. А то може поправити расположење и помоћи са психичким проблемима попут депресије.
Лоше стране померања сата
Штедња енергије? Има различитих доказа. Рецимо, Турска је увела стално летње време 2016. тврдећи да би то могло уштедети струју. Али када су истраживачи све ставили на папир, видели су да се ништа није уштедело.
Другачије каже америчко Министарство енергетике у једној студији из 2008. године.
Ту су тврдили да се за само четири седмице летњег рачунања времена у САД уштеди 1,3 милијарде киловат-сати електричне енергије, што одговара количини струје коју 100.000 домаћинстава потроши за читаву годину.
Можда све зависи од тога где живите и како је устројена економија у тој земљи.
У лоше стране се броје здравствени ризици које су научници повезали са преласцима на летње време. Тада се по правилу дешава више срчаних и можданих удара и других кардиоваскуларних проблема.
Америчка студија је 2018. открила да број пријема у болницу због фибрилације срчаних преткомора – врсте поремећаја срчаног ритма – расте након померања сата у пролеће. Та фибрилација може да води крвним угрушцима, шлоговима или престанку рада срца.
Уобичајено је да имамо мање или веће проблеме са сном док се не навикнемо на летње време. То може да утиче на меморију, концентрацију, или брзе реакције – рецимо током вожње. Може водити нервози и утицати на исхрану.
Летње време наводно повећава ризике од депресије. Једна данска студија из 2017. наводи да промена сата вероватно узрокује „повећање инциденције депресивних епизода (…) јер транзиција на летње време утиче на циркадијални ритам“.
Неколико савета
Почните да се припремате за летње време око недељу дана унапред.
Идите у кревет 15-20 минута раније, сваког дана. Ако ништа друго, стручњаци кажу да ћете се боље одморити. А можда почнете да устајете мало раније.
Избегавајте вишак кофеина и поподневне дремке јер то отежава спавање ноћу. Најбоље је да, кад се летње време ближи, последњу кафу пијете око два поподне.
Шетајте и луфтирајте. Излазите раније из куће на јутарње сунце.
Затамните собу кад спавате. Избегавајте електронске направе пре одласка у кревет (што би и иначе требало да се ради). Јер, вештачко светло са екрана отежава утонуће у сан.
Напослетку, не журите. Ако се осећате мамурно, не возите. Ако вам није добро, идите лекару!
Proleće više ne počinje 21. marta, kako smo učili u školi – zbog čega?
Преузмите андроид апликацију.
