Za božićnu imelu vezuju se mnogi običaji, među kojima je verovatno najpoznatiji običaj ljubljenja ispod božićne imele. Neki ljudi toliko vole božićnu imelu i druge vrste imele da su ih uvrstili u nacionalne simbole, kao što je Oklahoma, koja je 1893. izabrala imelu kao nacionalni simbol.
Imela
Za ovu lekovitu biljku prelepih belih plodova koja raste u obliku žbuna vezuju se mnoga verovanja. Jedan od njih je da zato što nema korena, zapravo raste iz raja. Drugo, poznatije verovanje, koje ga je pretvorilo u simbol Božića, jeste da on donosi blagostanje domu u kome se nalazi ili da ljubljenje ispod njega u vreme Božića donosi sreću. Ovaj običaj, nastao u Engleskoj, danas je rasprostranjen u mnogim evropskim zemljama i Americi. Zbog toga ćete često videti grane imele kako vise u bašti, na ulaznim vratima ili u hodniku kuće.
Ali kako je nastao običaj ljubljenja ispod božićne imele?
O tome postoje dve legende. Prvi kaže da je ljubljenje ispod imele stari grčki običaj koji se koristio na svadbama, ali i u vreme sklapanja mira između zaraćenih strana.
Još jedna legenda o ljubljenju ispod božićne imele potiče iz nordijske mitologije.
Legenda kaže da je letnji bog sunca Balder, sin boginje ljubavi Frige, sanjao da će umreti i pozvao svoju majku u strahu da će bez njega nestati živi svet na zemlji. Zabrinuta majka je otišla do vode, vazduha, vatre i zemljanih životinja i biljaka da ih zamoli da ne povrede Baldera i on je postao zaštićen. Ali Balder je imao neprijatelja, boga zla po imenu Loki. Loki je znao da je Friga zaboravila jednu biljku koja ne raste ni na kopnu ni u vazduhu, već na drveću. Imao je strelu od božićne imele i dao je bogu zime Hoderu koji je pogodio Baldera.
Sunce je izašlo i pao je mrak. Svi su pokušavali da ožive Baldera, ali je samo njegova majka uspela, oživevši ga suzama. Suze su se na božićnoj imeli pretvorile u biserno bele bobice, a Friga je potom izljubila sve koji su prolazili ispod drveta na kome je rasla božićna imela.
Preuzmite android aplikaciju.
