Lazareva subota, dan uoči praznika Cveti (Ulazak Hrista u Jerusalim), praznuje se tačno osam dana pred Vaskrs.
Posvećen je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos posle četiri dana vaskrsao iz mrtvih. Praznik je ustanovljen još u IV veku u Jerusalimu.
Među Srbima ovaj praznik uživa veliko poštovanje, zbog čega ga mnogi slave kao krsnu slavu.
Prema legendi koja je dosta popularna u srpskom narodu ovaj praznik se vezuje i za srpskog kneza Lazara.
Veruje se da su tom boja na Kosovu dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice. Naš narod je na ovaj načim simoblički povezao žalosti za izgubljenim bojem na Kosovu kao i dva Lazara, za kojima su sestre plakale.
Međutim, biblijska priča je ona zbog koje se praznik obeležava.
Zbog čega se praznik vezuje za decu?
Utemljenje za ovaj praznik kod hrišćana nalazimo u Jevanđelju, kada je Isus ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
U Lazarevu subotu ili Vrbicu, bere se olistalo pruće vrbe preko koga se prenosi snaga zelenila na decu i odrasle. Prema narodnom verovanju vrba je imala simboliku bujnog rasta.
Širom Srbije, ovaj praznik se obeležava na poseba način, tako što se deca oblače u najsvečaniju odeću, stavljajući oko vrata zvončiće vezane trobojkom. Pre litije u crkvi se podele mlade vrbove grančice koje se nose kući i stavljaju pred ikonu i kandilo.
Narod obilazi oko hrama u povorci, uz pevanje tropara Lazareve subote, dok deca radosno zvone zvončićima i na glavama nose upletene venčiće od vrbovih grančica.
Humanitarni vašar u Kovilju: Prikupljena sredstva namenjena školi “Milan Petrović”(VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
