Globalizacija je odavno izgubila zamah, ali ovo nije njen kraj. Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko brzo pucaju globalni lanci snabdevanja i otkrili su sve ranjivosti modela u kojem proizvođač u Nemačkoj čeka na deo iz Kine da bi napravio automobil i u kojem zemlja iz istočne Afrike zavisi od pšenice iz Rusije.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se globalizacija nalazi u velikom problemu. Mnogo toga je potpuno suprotno od onoga što se dešavalo ranije. To je počelo sa pandemijom kada su pokidani lanci snabdevanja i države počele da vode računa o svojim ekonomijama i samo rešavaju sopstvena pitanja.
„Naravno sa energetikom i hranom tokom ukrajinske krize sve je otišlo u nebesa i svako gleda da bude samodovoljan. Sve govori u prilog tome da je štap globalizacije načet. Međutim, prolazio je svet i ranije kroz mnoge teške periode, pa nije došlo do prekida tokova robe. Niko ne može da ospori činjenicu da se Srbija nalazi u globalizacionom procesu i niko nije srećan što imamo fabrike u kojima se motaju kablovi, ali sa druge strane šta je alternativa. Globalizacija je nešto što u suštini svima većinski odgovara i ima svoje dobre i loše strane. Nisam siguran da je ovo kraj globalizacije, ali će biti drugačija i izmenjena. U nekim segmentima će se sporo oporavljati veze koje su postojale, ali nemam dilemu da će neke stvari da se vrate gotovo u pređašnje stanje čim prođe kriza”, smatra Savić.
Prema njegovim rečima ovo je težak udarac globalizaciji i zapadnom mundijalizmu jer su ljudi razumeli da je svet bio sazdan po meri bogatih, to jest odnosa između SAD i Zapada. Profesor Ekonomskog fakulteta očekuje da će se sklapati novi savezi i da će svakako biti nove podele.
Svet neće biti uređen onako kako je bio. Evropa će lagano silaziti sa istorijske scene, SAD će zadržati svoju poziciju, ali to nije više rastuća tendencija već blago opadajuća.
Kina će snažno poboljšati svoje mesto i u ekonomskom smislu će zagospodariti svetom. Ova zemlja će verovatno podsticati proces globalizacije. To je osobina bogatih i moćnih, jer je njima domaće tržište malo.
Savić kaže da Amerika i Evropa trenutno skraćenjem lanaca snabdevanja gledaju da smanje štetu što je moguće više, ali činjenica je da će kada se sve normalizuje opet potražiti dobavljače na Istoku. Jedna je, kako naglašava, logika države, a potpuno je druga logika ekonomije. Zapad ne može da bude mesto jeftine proizvodnje i ne može da bude konkurentan Kini.
Preuzmite android aplikaciju.
