Nakon niza razočaravajućih rezultata u prolećnom delu sezone, Vojvodina sutra ide na noge, jednom od najboljih domaćina u Mozzart Bet Superligi – niškom Radničkom (18.30. TV Arena premium). Utakmica na Čairu je izuzetne važnosti za Lale, koji su dodatno uzdrmani nakon poraza od IMT-a na Karađorđu, nakon čega je usledila i ostavka sportskog direktora Stare dame, Marka Jovanovića.
Nenad Lalatović, koji je u dva navrata bio trener Radničkog, zna šta njegovu ekipu očekuje u Nišu, ali je svestan činjenice da Voša nema više luksuz, da ispušta bodove.
„Prvo, žao mi je što smo u prva četiri kola odigrali tri nerešene i jednu izgubili. U poslednje dve smo izgubili bodove na neobjašnjiv način. Protiv Želje smo zaslužili da pobedimo, ali desilo nam se da primimo gol pet sekundi pre kraja, a onda se desio i taj IMT, protiv kog smo imali dve prečke, dve stative, Mladenovićevu strašnu šansu, gde je Nikolić imao prazan gol nako Serijeve stative, to je teže promašiti nego dati. I na kraju dođe kazna u poslednjoj sekundi utakmice. To je veliki šok za sve nas i za mene kao trenera. Da me je neko pre početka polusezone pitao, rekao bih da je nemoguće da nam se ovakve stvari dešavaju, ali fudbal sve demantuje“, počeo je Lalatović izlaganje i zatim se dotakao gostovanja na Čairu.
“Idemo u Niš, gde sam bio vicešampion i igrao polufinale Kupa Srbije i klub u kojem sam proveo prelepe godine. Imao sam lep odnos sa navijačima i sa svima u klubu. Taj tim vodi moj bivši igrač, omiljeni, Nikola Drinčić. Bio sam trener u mnogim klubovima, a on je najveći profesionalac sa kojim sam radio i želim mu mnogo sreće u trenerskoj karijeri. Ono što želim sebi, želim i njemu i njegovoj porodici. Što se tiče utakmice, Radnički ima izvanredan tim, kod kuće su posebno dobri, znaju šta hoće, imaju i neke igrače koje bih voleo da imam ovde u Vojvodini. Čeka nas teška utakmica, posebno na psihološkom planu. Imali smo sastanak, posetili su nas i navijači, pričali smo u lepom tonu i mislim da nam je i to bilo potrebno. Hvala navijačima što su došli i što su bili fer i korektni prema ekipi i mislim da će nas to razdrmati.
Moram da kažem, sve osim pobede, za nas je neuspeh. Daćemo sve od sebe jer bi nam ta pobeda dala vetar u leđa. Vojvodina mora da pobeđuje, ne odustajem od trećeg mesta. Ne kažem da ću to ostvariti, ali za mene je smak sveta ako Vojvodina ne igra Evropu. Svaki trener mora da ima svoj cilj i da bi vodio borbu sam sa sobom. Igrači su svesni svega, nemam šta da im zamerim, žele, bore se, ali nam se nažalost desilo to što se desilo u poslednje dve utakmice. Možda je ovo gostovanje pravi trenutak da pokažemo svoje pravo lice. Ja se ne bojim nikoga i apsolutno verujem u sebe. Znam šta sam dao za Vojvodinu i koliko volim klub. Volim ga više od nekih koji dolaze na stadion, siguran sam u to. Ja sam u klubu sa najviše pobeda i najviše utakmica, i to niko ne može da mi uzme. Mi smo Srbi takav narod da sve brzo zaboravimo, ali moje ime će uvek biti ispisano zlatnim slovima u istoriji kluba. Živim u Novom Sadu i Vojvodinu osetim kao svoju kuću.”
Starteg Novosađana izdvojio je po njemu i glavni razlog, zašto je Vojvodina poražena u prethodnom kolu.
„Mnogo nas je mnogo poremetila povreda Romanića, do tog trenutka sam verovao da ćemo pobediti sa dva gola razlike. Zbog velikog broja povređenih igrača, nisam imao izbora nego da pretumbam tim, pa je Dele morao sa krila u špic, vezni na krilo, da bi ušao Mladenović. To nije alibi, ali jednostavno je tako moralo i to se osetilo u igri”, istakao je Lalatović.
Zatim je 47-godišnji stručnjak upitan da li je razmišljao o eventualnoj ostavci, usled loših rezultata i pritisaka koji se stvaraju u javnosti.
„Osetim pritisak otkako sam se vratio u Vojvodinu. Ali to ne prave ljudi u klubu, nego neki novinari sa strane, koji pišu tako do mog povratka. Mnogi su pisali čim sam došao, da ću već sutra da odem. Ali neću otići, ja sam tu. Jedino ako drugačije kaže predsednik Zbiljić. Ja Vojvodinu volim i sa njom ću da izborim ono što sam zacrtao. Nemam nikakav ultimatum vezan za ovu utakmicu, imam apsolutno poverenje uprave kluba, navijača, ali snosim odgovornost. U prva dva mandata sam učestvovao u stvaranju tima, sada i nisam toliko, ali sam zadovoljan igračima. Meni ne treba niko da daje ultimatum, ja sam uvek za saradnju, a najmanji problem je da ja odem. Ali, treba da vidimo šta je uzrok svemu ovome? Da li je kriv Bandović, Krtolica ili Lalatović? Ali i vi novinari morate da imate hrabrosti da pitate i ona druga pitanja. Ja sam kriv apsolutno, ali sam isto tako treći trener u ovoj sezoni, tako da i vi treba malo da porazmislite pre nego što nešto pitate.“
Prokomentarisao je i ostavku sportskog direktora Marka Jovanovića.
„Žao mi je što je otišao, jer je odličan sportski direktor. Ali, takav je fudbal, uvek su krivci trener i sportski direktor. Naša sudbina je takva, ja sam navikao da sam za sve kriv. Gde god sam radio, kada bude dobro – zaslužan je ovaj i onaj, a kad se izgubi, novinari pišu da je izgubio Lalatović, a nisam ja Vojvodina, jer je klub iznad mene. Na terenu ne igraju 11 Lalatovića, nije Lalatović ni predsednik ni navijač. Kada se tako piše, onda to stvara dodatni pritisak i kod navijača i kod mene. Meni nije prijatno kada me otac posle toga nazove i kaže ‘šta ti ovo rade, masakriraju te’, ja mu kažem – ‘tata pusti ih’. Ne želim da me neko isprovocira, i nemam pojma šta ljudi pišu i komentarišu. To su za mene budale, koji treba da gledaju svoja posla, a ne da komentarišu tuđi život. Meni je žao što su ljudi zaboravili sve što sam ja uradio za Vojvodinu. Koliko sam igrača prodao, koliko sam para uneo u klub i sve te lepe trenutke. Finale Kupa Srbije, gde sam bio sam sa igračima, pa onaj veliki trofej što smo doneli u Novi Sad… To se sve zaboravi posle tri nerešene utakmice. I opet kažem, kriv sam, niko drugi, samo ja. Bio sam spreman da odem posle poraza od IMT-a, iz uprave su me nazvali i preduhitrili me, ja sam se lomio. Meni su Zbiljić i neki navijači dali podršku, ali ako me ne žele i navijači sa istočne i zapadne tribine, odmah ću da odem. Samo nek mi puste poruku, pokupiću sve stvari, ikone iz kancelarije i otići ću iz Vojvodine, ali ću nastaviti da je volim kao što sam je i do sada voleo. Tu sam dok odgovaram svima, kad ne budem više odgovarao, lako ću naći novi klub. Ali ovde mi je najlepše, priznajem“, kaže šef struke Lala.
Zatim je Lalatović obelodanio ko će sve biti na raspoloaganju za sutrašnji meč.
„Romanić je spreman, Medojević je počeo da trenira, Savićević isto, mislim da će svi biti spremni za sledeću utakmicu, ali čisto sumnjam da će njih dvojica igrati. Svi oni su bitni zbog klupe, sada smo to videli protiv IMT-a, kada smo morali da imamo dvojicu golmana na klupi da bi popunimo broj. Navijači viču ‘daj menjaj nešto’, a ja sam napravio već tri izmene, mogu samo štopera da ubacim, ali kako onda da dobijem utakmicu? Bolingi je bio dugo bolestan, on je jedan lav i neverovatno kakvu želju ima, zaslužuje da zaigra, ali je potrebno vreme. Ja jedva čekam da se oporavi, da ga ubacim u igru i da dobije ovacije od navijača, jer je neverovatno kroz šta je prošao. Depua kad ubacim, one ne donosi prevagu. Voleo bih da imamo jednog igrača koji može sa klupe da uđe i da donese nešto novo u igri.”
Dotakao se iskusni stručnjak i nedavno završenog zimskog prelaznog roka.
„Imali smo prelazni rok, nismo mogli da dovodimo mnogo igrača. Ne mogu da lažem, želeo sam da dovedem tri, četiri igrača, ali nismo imali budžet. Ja sam želeo nekoliko novih igrača, jer sam hteo svežu, novu krv. Kada dovodim igrača, gledam i njegov karakter, ne samo da li može da predribla tri igrača. Hoću igrače koji uvek daju 110% od sebe, da igraju u oba pravca. Uvek sam dovodio, po nekom, slabije igrače, ali su imali karakter da pobeđuju. Marko Jovanović je odradio sjajan posao, sve te igrače bih i ja doveo, samo kažem, moramo svi da radimo na tom karakteru i mentalitetu. Rekao sam igračima, nakon ostavke koju je poneo Jovanović, da je naš posao takav, da smo uvek mi krivi, da smo mi ti koji završimo na ulici. On je sad sa svoje dvoje dece, ostao bez posla. Nekom glava mora da ode i to je tako. Zato i pričam to fudbalerima, jer moraju da shvate i da mi imamo porodice, i koga hranimo. I onda neki put zavisimo direktno do njih, raspoloženja pojedinih, da li je neko ljut, da li neće da igra… Ja sam uvek kao igrač voleo da pitamn trenera – ‘šefe šta je moj zadatak danas?’ I onda se samo na to fokusiram. Šta ja kao trener da radim sada? Šta sam ja kriv za dve stative i dve prečke, jesam ih ja pogodio? Jesam, ja sam kriv što nekom dam instrukcije, a on ih ne ispuni. Što kažem: ‘nemoj da mu daješ da šutira unutrašnjom desnom nogom, ako da levom, neka ga’. I onda igrač uđe i za pet minuta nam da gol desnom nogom. Ja nakon toga dobijem ‘izvini šefe’. Šta izvini? Moja glava leti. Tebi je svejedno koji trener. Može da se promeni pet trenera, njima je svejedno. A ja sedim kući i čekam poziv.“
Za kraj Lalatović je otkrio da nema negativne energije u svlačionici Vojvodine.
„Dobra je atmosfera, ali mi imamo šest stranaca. Oni ne osete isto pobede i poraze, kao domaći. To je razumljivo. I ja kada sam igrao u Šahtjoru pa izgubimo, iznerviram se, ali ne ni blizu kao što se iznerviram kad izgubim u Srbiji. Tamo sam bio zbog novca, svi mi idemo u inostranstvo zbog para, nema tu ljubavi. Posle poraza pogledaš račun i kažeš sebi ‘šta se nerviram, pogledaj koliko para mi je leglo’. To nemaš u svojoj domovini. Ni ja u Crvenoj zvezdi nisam imao približnu platu kao u Šahtjoru. Tamo kada bih dobio premiju, grlio bih je kao trofej. Jedna premija u Ukrajini je bila kao godišnja plata u Zvezdi“, završio je Nenad Lalatović.
Preuzmite android aplikaciju.
