Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da su predviđanja da evrozona nastavi svoj privedni rast u 2022. i 2023. godini, ali da će on biti manji od očekvanog zbog ”teškog uticaja” rata u Ukrajini.
Ona je nakon samita lidera EU u Briselu pozvala na pripremu za moguće dalje smetnje u isporukama ruskog gasa ka Evropi.
”Rat u Ukrajini ima teške posledice i na privredni rast i na inflaciju u Evropi. Videli smo ruske ometajuće aktivnosti oko isporuka gasa, a cene su porasle ne samo u oblasti energenata, već je poskupela i hrana. Moramo predledati nacionalne planove i obezbediti da svi budu pripremljeni za dalja ometanja”, poručila je Lajen.
Ona je ponovila da EU radi na zajedničkoj nabavci gasa i najvila da će se Evropska komisja taj plan predstaviti u julu.
”Nećemo se više vraćati na jeftina fosilna goriva. Pored trenutne pomoći najpogođenijima, važno je da pomognemo ekonomijama da se prilagode novim uslovima. Koren naših problema jeste zavisnsot od fosilnih goriva i toga se moramo osloboditi”, poručila je Lajen.
Ona je podsetila da EU planira mobilizaciju 300 milijardi evra da bi se došlo do više različitih dobavljača energenata, a udaljilo od Rusije, da bi se povećala energetksa efikasnost i što više prešlo da ”domaću zelenu energiju.”
Fon der Lajen kaže da su isporuke energenata iz SAD u EU porasle za 75 procenata ove godine, iz Norveške za 15 procenata, iz Azerbejdžana za 19 procenata.
Predsednica EK dodaje da je u 2021. godini EU postala drugo tržiste u svetu po povećanju kapciteta u obalsti obnovljivih energenata.
Preuzmite android aplikaciju.
