Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је данас да сличности или разлике између термина „самоуправа за српску заједницу“ и „Заједница српских општина“ не би требало тражити даље од члана 7 европског споразума за КиМ који говори о потреби да се примени све што је већ договорено у дијалогу Београда и Приштине.
„Члан 7 говори о потреби имплементације онога што је већ договорено између Србије и тзв. Косова – то значи да када говоримо о формирању Заједнице/Асоцијације српских општина, говоримо о имплементацији споразума из 2013. и 2015. године“, рекао је Лајчак у интервјуу за Еуроњуз Србија и Радио Слободна Европа и нагласио да тај члан не уводи нову обавезу за Приштину.
Говорећи о формулацији „Самоуправа“ или „Заједница српских оптштина“ Лајчак каже да се не инсистира на називу већ на примени онога што је договорено.
„Заиста је важно то да се сви споразуми морају у потпуности применити и то се понавља у сваком европском документу. Ово није ситуација у којој бирамо да спроводимо оно што нам се свиђа, а игоришемо други део део договора. Јер у том случају то би представљало исмевање једног озбиљног процеса“, указао је Лајчак.
На питање да ли се одредбе члана 4 европског споразума за КиМ у којима стоји да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији то односи и на Уједињене нације, које су црвена линија за Србију, Лајчак је одговорио да се „јавни дискурс фокусира на нешто што уопште није главна тема“.
„Чланство у УН је много веће питање од односа Србије и Косова, ту постоје одређене процедуре, а своју улогу у том поступку има и Савет безбедности и пет сталних чланица Савета безбедности. То су посебни односи. Тако да уверење да то зависи само од Србије и Косова значи неразумевање комплексности овог процеса. У исто време, наш договор дефинише шта би Србија и тзв. Косово требало да ураде и обе стране се охрабрују да се придржавају договора и анекса“, предочио је Лајчак.
Он је указао да су посредници припремили детаљан анекс примене споразума, са јасним редоследом корака, као и временским одредницама које би било лако пратити, али, како је рекао „о томе није постигнут договор“.
„Две стране су успеле да се сагласе о 12 од укупно 18 тачака предлога, али никако нисмо могли да нађемо заједнички језик око шест преосталих тачака. Покушали смо да те разлике превазиђемо на више начина, међутим, ускоро је постало јасно да је то немогуће, те смо стога представили нови анекс, који је био општији, мање конкретан, али и даље садржи основна начела, а поготово одредбу да ће обе стране у потпуности применити потписано“, рекао је Лајчак.
Према његовим речима овај договор је сада постао део преговарачког оквира за приступање ЕУ – део поглавља 35 када је о Србији реч, али и о тзв. Косову кроз Специјалне групе за нормализацију.
„Ми смо као следећи корак покренули унутрашње процедуре у оквиру ЕУ, како бисмо формализовали овај договор у оквиру европске агенде и за Србију и за тзв. Косово“, рекао је Лајчак.
На питање како у околностима у којима је реторика и даље оштра, види нормализацију односа, Лајчак је рекао да на процес нормализације више утиче ЕУ, него партнери, али да би било боље да је обрнуто.
„Ипак, с обзиром на то да смо доста радили на нормализацији и инсистирали на њој, ситуација на терену се стабилизовала. Цела друга половина прошле године би могла да се назове ‘кризним менаџментом'“, рекао је Лајчак.
Преузмите андроид апликацију.
