Кувате ли ручак својој деци? Да ли смо као мајке често лицемери? Ово је један од оних текстова за који знам унапред да ћу због њега бити нападнута! Но, бирам да говорим истину.
Сви причамо о томе колико волимо своју децу, а често не видимо да је то што осећамо према деци заправо самољубље!
На примеру кувања, покушаћу да вам разјасним ову горе наведену тврдњу. (Напомињем да је ово само једна од области у којој се то лицемерство види и да оно није видљиво сваком посматрачу. Потребно је залазити мало дубље у разлоге људског понашања, што већина људи не ради.)
Наиме, многе од нас праве ујутру својој деци сендвиче за доручак, сервирају све на сто па позову своје ,,принчеве и принцезе“ да једу. Често се и посебно потруде па на сендвичу кечапом нацртају осмех или прво слово дечјег имена.
Када их питате зашто не оставе дете да само себи спреми доручак, добијате гомилу бесмислених одговора типа ,,Не знам, нешто ми је жао.“ Или ,,Неће јести ако му ја не спремим, купиће неку глупост касније у школи“ и слично.
Знате, он су ,,дивне, топле, брижне маме“ као са рекламе за пелене или прашак за веш.
А онда, следи преокрет, тј. истина када питате шта дете руча!
Е ту су већ одговори драстично другачији!
,,Како који дан богами. Нисам ја од тих савршених мама што кувају редовно. Шта ће им бити да се сами снађу мало, уопште се не оптерећујем. Нека купи нешто себи, као да је најважија ствар шта ће се јести!“
Потпуно другачије размишљање! Слажете се? Од једном је самостално сналажење скроз ок.
Зашто овде нема угађања деци? Е па зато што је овде потребан озбиљнији напор!
Овде нема ништа на брзину, нема опције да са мало труда будеш дивна мама. Ово изискује реалну, озбиљну ,,жртву“ , из љубави наравно, а то је већ много јер је заправо истина да такве мајке више воле своју улогу ,,дивне маме“ него своје дете!
Ето, то је то велико лицемерје које се овде открива, а иначе је приметно у многим поступцима савремених родитеља, само је овај пример са исхраном био згодан за објаснити суштину!
С надом да разумете да није идеја да било кога прозовем, већ да одузмем изговор и тиме онеспособим младе родитеље да се ,,извлаче“ како би заиста преузели одговорност за, у овом примеру исхрану, а иначе одрастање своје деце.
Дечји ум ову разлику ретко примети, али срце зна тачно!
Да нам деца заиста расту уз љубав и истинску бригу, а не њене привиде!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.