Gruba procena troškova iznajmljivanja i kupovine stana od 60 kvadratnih metara u većim gradovima u Srbiji, na sličnim lokacijama, pokazuje da će podstanar za kiriju tokom tri decenije dati otprilike isto novca koliko onaj ko je otplatio svoj stan u tom periodu.
Uslovi pod kojima se odobravaju stambeni krediti razlikuju se od banke do banke i zato se ovo mora uzeti samo kao primer.
Ukoliko je građanin uzeo pozajmicu od 60 000 evra, na rok otplate od 30 godina, sa kamatnom stopom od 2,95% godišnje, bez troškova obrade i osiguranja, sa standardnim troškovima za procenitelja, katastar i notara, mesečna rata klijenta bi iznosila oko 250 evra, a ukupan iznos vraćenog kredita oko 91 000 evra.
Gore pomenuti troškovi su, za neke od naših sagovornika, iznosili oko 1 700 evra. Što bi ukupan iznos podiglo na 92 700 evra.
Ako pretpostavimo da je za 60 000 evra kupljena nekretnina od 60 kvadrata, takav stan bi u Beogradu mogao da se nađe na periferiji. Iznajmljivanje nekretnine te veličine, na sličnoj lokaciji u prestonici mesečno iznosi od 350 do 500 evra. U većim gradovima u Srbiji, na lokacijima na kojima je cena kvadrata oko 1 000 evra, zakup se kreće od 200 do 350 evra.
Ukoliko neko plaća kiriju 250 evra, samo za te troškove za 30 godina daće 90 000 evra. Ako je zakup 270 evra, onda će podstanar za iznamljivanje tokom istog perioda gazdama platiti ukupno 97 200 evra.
Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) ističu da je najmanje rizično zaduživanje u valuti u kojoj se dobija plata. Kod duga u stranoj valuti uvek postoji rizik promene deviznog kursa po kome se otplaćuje kredit. Čak i u uslovima kada je on relativno stabilan, treba imati u vidu da je teško predvideti njegovo kretanje. Naročito je taj rizik izražen kod kredita sa dužim rokom otplate, kao što su stambeni.
Zašto se štednja novca u bankama poslednjih decenija više ne isplati pročitajte ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
