Živimo u Novom Sadu. Živimo i ponosimo se time, a zašto?
Naš grad je izabran za Evropsku prestonicu kulture i to će vam već u samom startu otkriti puno stvari o njemu, ali… to je samo početak priče o svemu onome šta on predstavlja za nas.
Uvek su se ovim našim tlom šetale ozbiljne glave srpske istorije, a zašto i ne bi, kada smo još od selidbe Matice srpske u Novi Sad, u naš grad uselili nesvakidašnju intelektualnu elitu.
Ta elita nam je, svojim životom ovde, u amanet ostavila svoje potomke, koji su takođe imali potomke, te stotinama godina kasnije eto nas ovde.
Ovde, da oštro osudimo svakoga ko ne zna kako je, recimo, Isidor Bajić doprineo da naš grad slovi za kulturnu enklavu Srbije, dok uredno gužvamo omot pojedene čokoladice i bacamo ga za sobom šetajući centrom.
To nas dovodi do prvog pitanja. Možemo li se nazvati stanovnicima Evropske prestonice kulture ukoliko u sebi ne negujemo ni osnovnu kulturu bacanja smeća za sobom?
Vruć krompir se uvek prebacuje drugome, pa tako i mi često umemo da se izvlačimo i prstom uperimo u one koji se nešto kraće nego mi nazivaju Novosađanima.
Dakako, za prljanje grada uvek su krivi ili studenti, ili turisti, ili “dođoši“.
Kada bismo dobili po dinar svaki put kada na ulici vidimo opušak od cigarete celokupna državna ekonomija bi bila u vrtoglavom porastu.
Ekologija je jedna od čestih tema koja se nađe na pretresu uz jutarnju kafu ili čaj.
Prednosti života u Novom Sadu: Tendencija nulte nezaposlenosti
Komentarišu se nove sadnice, dečja igrališa, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo količinom zelenila oko nas, a na kraju i improvizovane deponije nastale isključivo građanskom inicijativom na najneprihvatljivijim mestima.
Istina je da Novosađani zaborave na komšijsku solidarnost kada ih mrzi da prošetaju do kante za otpatke, jer tobože, komšiji neće smetati da mu kuhinjski prozor gleda na mini deponiju, a broj komentatora ovog komunalnog problema sve je veći.
To nas dovodi do drugog pitanja. Ukoliko smo svi toliko kulturni i ekološki osvešteni, ko to noću prlja ulice Novog Sada?
Dakle, ili ekološko osvešteno građanstvo našeg grada živi u dijaspori a ovde odmara vikendima, ili neko od nas ozbiljno odbija da prihvati odgovornost za svoje postupke.
I dok smo izgovarali kako se u drugim evropskim zemljama uređenije živi, prevrtali smo očima jer smo u šetnju sa psom džepove morali da napunimo jednom najlonskom kesicom u koju bismo pokupili ono što naš ljubimac ostavi za sobom.
Ta kesica najednom je postala teža od olova i iako mala, veliki predmet nezadovoljstva narodu koji se namorao te mu i najmanja obaveza u mozgu probudi prvo mehanizam samoodbrane i bojkotovanja, pa tek onda racionalnog razmišljanja.
Ali doći ćemo mi i do toga, sporim ali sigurnim koracima…
Iako se Kej nakon večernjih okupljanja na njemu, svim snagama trudi da to ospori, problem nije samo u omladini.
Količina smeća koja ostane na tom šetalištu nakon što prvi zraci sunca isprate i poslednju ekipu odande zaista je ogromna, ali ne možemo osporiti da i sve obližnje korpe za otpatke budu prepunjene, te da je možda jedino rešenje postavljanje još više velikih kontejnera duž šetališta.
Tada ćemo odgovornost imati jedino i isključivo mi i nećemo moći da izgovor tražimo u komunalnim problemima. Onda će se sve svesti na naš izbor, a nije li to ono čemu oduvek težimo – mogućnost slobodnog izbora u svemu?
Mnogi od nas su kulturni samo kada ih neko gleda, dok im, sa prvim momentima samoće, u glavu dolazi pomisao da baš njihov opušak, ili pakovanje papirnih maramica neće ništa značiti za okolinu i da će neko to već pokupiti iza njih.
Istina je, radnici iz JKP “Čistoća“ noću dok mi spavamo, očiste novosadske ulice, te do jutra one budu dovedene u takav red da nas nije sramota prošetati njima, ipak kada bismo ulicama Novog Sada krenuli u nekim ranijim satima, zaprepastili bismo se količinom prljavštine koju bismo našli na njima.
Ukoliko komšija već nekoliko dana renovira stan, a šut, po nepisanoj matrici, noću izbacuje na neku od njemu bliskih improvizovanih deponija, prva promena u našem odnosu prema okolini biće da pokušamo da mu objasnimo zbog čega se njegovo nesavesno bacanje smeća tiče direktno i nas.
Zaista nije teško, jer u gradu postoje službe koje se bave komunalnim problemima u koje svakako spada i odlaganje otpada.
Ukoliko imate veliku količinu smeća možete pozvati JKP “Čistoću“ da po isti dođe, možete im se obratiti na broj telefona 021/63-33-884 i da, zaista je toliko lako i toliko nas malo deli od kvalitetnijeg života.
Cilj je da podižemo smeće ispred sebe, ali i da jedni drugima podižemo svest. Jedino malim koracima i osvešćivanjem situacije u kojoj se nalazimo možemo da uznapredujemo i da opravdamo status koji smo nedavno dobili.
Mi zaista jesmo jedan od kulturnijih kutaka ove zemlje, ali ukoliko tu kulturu ne prenesemo na mlađe generacije, za nama ništa neće ostati.
Dakle, ne treba da se delimo na dođoše i one koji to nisu, već na kulturne i nekulturne, ili zapravo, na one koji hoće i one koji neće da neguju grad koji im je podario dom.
Preuzmite androidaplikaciju.
