Otkazivanje uloge Milošu Bikoviću u popularnoj seriji Beli lotos produkcije HBO (HBO) potvrdilo je činjenicu da na političkom zapadu uveliko dominira kultura otkazivanja. Reč je o političkim razračunavanju sa ličnostima koje se iz određenih razloga smatraju neprikladnim ili neprihvatljivim.
Za one koji su podvrgnuti ovom vidu političkog razračunavanja kaže se da su „otkazani“ (engl. canceled). Primeri kulture otkazivanja postoje u svim sferama javnog delovanja, a u poslednje vreme u velikoj meri su zastupljeni u kulturi. Pored javnih ličnosti, mete mogu da budu i knjige, filmovi, istorijske ličnosti, odnosno bilo ko i bilo šta što može da zasmeta globalističkim cenzorima koji određuju šta je ispravno, a šta ne.
Primeri kulture otkazivanja su brisanje scena iz filma „Prohujalo sa vihorom“, otkazivanje „le Tvora“, crtanog filma uz koga su odrastale generacije, otkazivanje glumca Kevina Spejsija zbog optužbi za silovanje, gde su doslovno obrisane neke njegove uloge. „Kenselovan“ je i Donald Tramp dok je još uvek bio aktuelni predsednik SAD-a jer je na konferenciji za medije govorio o izbornim neregularnostima. On je sve do prošle godine bio zabranjen na svim društvenim mrežama.
Verovali ili ne, na određeni način „kenselovan je“ i prvi američki predsednik Džordž Vašington, tako što mu je veći broj spomenika uklonjen u Americi tokom protesta „Black lives matter“. Gospodari istine su odlučili da se obračunaju sa prvim američkim predsednikom koji već više od 200 godina nije među živima. Posthumno su mu nakalemili etiketu da je rasista.
Već nekoliko godina na crnoj listi za otkazivanje nalazi se i autorka knjiga o Hari Poteru, DŽ.K.Rouling jer je izjavila da transrodne žene nisu žene i na taj način uvredila svete krave „Woke“ pokreta.
Primera ima mnogo, a među svima njima našao se i naš glumac Miloš Biković koji je „otkazan“ nakon što ga je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine optužilo da podržava genocid. Podržava genocid tako što nije javno osudio Putina.
Upravo ovde vidimo kako se otkazivanje dodatno radikalizuje. Ranije je do njega dolazilo zbog izgovorene reči, a danas dolazi i zbog toga što neka javna ličnost nije izjavila ono što se od nje očekuje. Sve ovo podseća na mračna vremena komunističke diktature kada se ljudima oduzimala građanska prava zbog izgovorene reči. Berlinski zid je pao, ali verbalni delikt se vratio u mnogo gorem obliku nego što je ikada ranije postojao.
Komunistički komesari su ranije imali sudske procese na kojima su dokazivali nečiju krivicu, danas, globalistički cenzori presuđuju bez suđenja. Upravo, gore pomenuti Kevin Spejsi je nekoliko godina nakon kenselovanja na sudu oslobođen krivice, međutim koga briga za to? Na njegovom primeru vidimo da otkazivanje ima retroaktivno dejstvo. Pojedinac koji se nađe na udaru kriv je bez obzira na sve i kao takav mora da posluži kao primer za sve ostale koji bi pomislili da prekrše ili da relativizuju ono što su globalni cenzori stavili u svoju zaštitu.
Sloboda govora trebala bi da bude glavna odlika demokratskog i građanskog društva. Međutim, u stvarnosti jaz između slobode govora i stvarnog stanja postaje sve veći.
Pravo na mišljenje postoji sve dok je „tačno“ i saglasno sa „dominatnim“ mišljenjem. Ukoliko izgovorite nešto što je u suprotnosti sa postulatima Novog svetskog poretka, bićete izbrisani. Kultura kenselovanja se sa političkog zapada preliva i u naše dvorište. Nedavno smo imali situaciju u kojoj je kenselovan jedan drugi glumac – Nikola Pejaković.
On je najpre doživeo medijki linč od strane medija koji predstavljaju ideološku palicu svetskih globalnih moćnika, a nakon toga su ga izopštile kolege iz sopstvenog muzičkog benda samo zato što se drznuo da podrži vladajuću Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića. Zastupnici kulture otkazivanja u Srbiji su pripadnici tzv. drugosrbijanske elite koji su godinama imali monopol nad kompletnim javnim diskursom.
Na njihovom udaru našao se i Branislav Lečić samo zato što je optužen za silovanje jedne koleginice. U napadu na njega učestvovale su i njegove kolege usled čega su mu brojne uloge otkazane. Bez obzira što je postupak pred nadležnim organima bio u toku, on je unapred proglašen krivim. Narušena mu je pretpostavka nevinosti i oduzeto mu je pravo na rad. Na kraju, Više tužilaštvo u Beogradu je odbacilo prijavu protiv njega, ali za povredu njegovih prava kao i lažno prijavljivanje niko nije odgovarao.
Kultura otkazivanja nije ništa drugo nego oblik totalitarne kontrole koja nastoji da kroz nametanje određenih ideoloških principa celo čovečanstvo svede na jednoobraznu formu ponašanja i mišljenja. Od drugih oblika totalitarne kontrole gora i opasnija je po tome što kroz uvođenje društveno prihvatljivog rečnika dovodi do kontrole ljudskog uma. Sledeći nametnuta pravila, ljudi dolaze u situaciju da najpre cenzurišu sopstvene misli tako što ih neće javno saopštavati, a nakon toga ih suzbijaju u samom začetku.
Na taj način se od čoveka oduzima slobodna volja, ono najvrednije što mu je Bog dao, po čemu se on razlikuje od svih drugih stvorenja na zemlji. Zato je to jedna opasna pojava protiv koje se treba boriti.
Autor: Aleksa Tojčić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju.
