Одзив великих угоститеља изазову прикупљања 1.000 тона отпада од хране премашио је циљ, тако да је на крају изазова сакупљено готово 1.300 тона, саопштено је на промоцији пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“, у оквиру ког је реализован изазов.
„У Србији се годишње генерише око два милиона тона органског отпада, што представља велико оптерећење за депоније, на којима се забележи више од 300 пожара, које наносе велику штету животној средини. Изузетно смо поносни што смо међу угоститељима наишли на велики одзив и успели да реализујемо изазов, за који верујемо да је корак у правом смеру ка очувању наше животне средине“, поручио је Слободан Крстовић, директор за одрживи развој у НАЛЕД-у.
Иако су генерације код нас васпитаване да се храна не баца, Србија је по количини органског отпада који настаје у домаћинствима изнад светског просека. Када се томе додају остаци из ресторана, студентских мензи, болница и сличних установа, у питању је огромна количина отпада која на депонији представља еколошки проблем, а могла би да постане вредан ресурс.
У циљу даљег подизања свести међу грађанима, НАЛЕД је заједно с компанијом ,,Есотрон“ и уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ организовао радионицу у пивари Кабинет на Космају, на којој су представљене предности одвојеног сакупљања остатака хране и резултати изазова.
У двострукој улози шефа кухиње и водича кроз правилну сепарацију органског отпада нашао се чувени кувар Ненад Гладић, познатији као Лепи Брка, који је током припреме ручка и демонстрације разврставања остатака хране биљног и животињског порекла у одвојене канте, препоручио рационалнију набавку намирница и њихову употребу јер се често дешава да грађани бацају потпуно јестиву храну јер се приближио истек рока.
О изградњи биогасне електране као решења за проблем пољопривредног отпада прочитајте ОВДЕ.
Њему се придружио Бојан Глигић, регионални менаџер компаније ,,Есотрон“, који је истакао да се само у Београду дневно депонује око 1.700 тона отпада, чију велику већину чини органски отпад из којег се испушта метан и доводи до учесталих пожара.
„Правилним управљањем отпада можемо да елиминишемо тај проблем. Отпад који се одваја у канте које сервисира компанија ,,Есотрон“ никада неће допринети загађењу животне средине, већ ће бити искоришћен за добијање чисте зелене енергије. Нутритивна каша добијена од отпада пролази кроз анаеробни третман, којим се елиминише метан, а потом користи за производњу енергије“, рекао је Глигић, додајући да компанија недељно покрива 4.000 локација које генеришу велике количине органског отпада.
Према подацима Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у Србији се годишње баца 83 килограма хране по становнику, што је девет килограма више од светског просека.
„Велики генератори органског отпада су и угоститељи. Процењује се да хотели и ресторани у Србији годишње произведу 40.000 тона отпада, а од тога чак 99% завршава на депонији, емитујући штетне гасове колико шест до седам хиљада моторних возила. Међутим, свега 13% њих предаје отпад овлашћеним оператерима углавном због недостатка свести о важности правилног одлагања и неисплативости саме процедуре“, истакла је Зорица Билић, национална координаторка ГИЗ ОРФ ММС.
Upravljanje otpadom u Gornjem Milanovcu po italijanskom modelu
Преузмите андроид апликацију.
