U Novom Sadu postoji mnogo ulica koje su veoma jedinstvene. Neke od njih jedinstvene su po ljudima koji su nekada u njima živeli, neke po specifičnim mestima na kojima su se skupljala određena društva, a neke po svojoj čarobnoj arhitekturi.
Istorijom bogata, Poštanska ulica, smatra se jednom od najstarijih u našem gradu, a ono što je čini prepoznatljivom jesu najstarije zanatske radnje koje i dalje prkose novom vremenu kao i pre mnogo decenija.
Svima nam je poznata praksa da mnoge novosadske ulice dobijaju nazive po nekim značajnim imenima iz naše bogate kulturne i istorijske prošlosti. Međutim, jedna ulica u našem gradu jeste potpuni izuzetak.
Danas pričamo o Poštanskoj ulici. Ulici koja ponosno čuva objekte koji se smatraju za kulturno-istorijsko nasleđe Novog Sada.
Naziv je dobila, gle čuda, po zgradi Mađarske kraljevske pošte koja je na istom mestu smeštena još od 19. veka.
Ova velelepna građevina savremenim Novosađanima poznatija je kao stara, ili glavna pošta, ali se osim naziva, kod ovog zdanja decenijama ništa nije menjalo, ni namena, a ni izgled.
Iako jedinstveni neorenesansni stil u, kome je izgrađena, nikada nije menjan, godinama se nadograđivao.
Ova zgrada je na početku bila jednospratnica, da bi je kasnije proširili za još jedan čitav sprat i tom prilikom joj u potpunosti napravili novi krov.
Zgrada glavne pošte zapravo je urađena po projektu Dragiše Brašovana, a unutrašnjost je dorađivana u režiji jednog od najvećih imena moderne arhitekture kod nas, Đorđa Tabakovića.
Retko kada ćete naići na ovako kratku, a sa druge strane istorijski bogatu ulicu načičkanu raznim zanatskim radnjama, što bi stari Novosađani rekli: “Od igle do lokomotive!“
Nalazi se iza nekadašnjeg “NORK“-a. Danas se na ovom mestu nalazi velika kineska robna kuća, ali naši sugrađani često pate od nostalgije i onih lepših vremena kada se ovde nalazila “Novosadska robna kuća“.
Priznaćete, mnogi od vas su tek sada saznali za značenje ove skraćenice, jer se ona već decenijama tumači kroz šalu kao: “Nemoj Ovde Robu Kupovati“.
U Poštansku ulicu moguće je ući iz tri pravca. Sa strane Trga mladenaca, sa strane Sinagoge i sa strane glavne pošte.
Stare zanate, po kojima je ova ulica specifična, zanatlije su prenosile sa kolena na koleno.
Nekada su se u ovoj zanatskoj ulici nalazili i krojač, krznar, uramljivač, frizer, dok su talas urbanizacije preživeli šeširdžija, brica, obućar i violina majstor čije se radnje i dalje nalaze na svojim lokacijama.
Nije stvar samo u dugoj tradiciji postojanja, ove zanatlije poznate su i po kvalitetu svojih usluga koji drže na visokom nivou mnogo godina unazad.
Tako prelepe šešire sa najunikatnijim radom možete naručiti baš u ovoj ulici, dok je obućarska radionica poznata po tome što je snabdevala kaubojkama pola Jugoslavije.
Poštanska ulica je pre pet godina uređena, te je postala pešačka zona sa behatonom, novom rasvetom i rekonstruisanom kanalizacijom.
U ovoj slepoj uličici, koju sugrađani više doživljavaju kao prolaz, od 1940. godine nalazi se i bioskop “Jadran“. On je, doduše, već godinama zatvoren i prazan, ali čeka na svojih pet minuta kada će u njemu krenuti neka nova interesantna projekcija, a mališani, nadamo se, trčati sve do Trga mladenaca i nazad vičući: “Ponovo radi bioskop!“
Čini se da mlađi Novosađani nemaju naviku da prolaze ovom kratkom uličicom punom sećanja i kulturnog nasleđa koje nas definiše.
Za neke je Poštanska ulica jedna od starijih gradskih ulica sa oronulim lokalima i bioskopom koji više ni sam ne broji pre koliko godina je pustio poslednji film. Ipak, kada se sve ove stvari postave sa strane, šetajući tuda, primetićete stari duh Novog Sada, koji je danas, nažalost, očuvan na veoma malo mesta.
Upravo ovi zanati, koji svakodnevno prkose modernom vremenu, pokazuju onaj pravi novosadski inat i negovanje porodičnog nasleđa uprkos finansijskim izdacima. Pokazuju da i dalje umemo da napravimo razliku između onoga šta nam je važno i onoga šta nam je izuzetno važno!
Preuzmite android aplikaciju.
