Toksični olovni benzin, koji je gotovo čitav vek zagađivao vazduh, vodu i tlo, više ne koristi ni jedna zemlja u svetu za automobile i kamione, saopštile su Ujedinjenje nacije.
Većina zemalja sa visokim prihodima zabranila je ovo gorivo 1980-ih, ali je tek u julu ove godine njegova upotreba prestala i u Alžiru, poslednjoj zemlji u kojoj se i dalje koristio, objavila je agencija Program UN za životnu sredinu (UNEP) sa sedištem u Najrobiju.
U izveštaju se navodi da olovo može da bude uzročnik bolesti srca, raka i moždanog udara, a povezuje se i sa problemima u razvoju mozga kod dece.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je iskorenjivanje olovnog benzina ,,međunarodnom pričom o uspehu“.
,,Prestanak upotrebe olovnog benzina sprečiće više od milion prevremenih smrti svake godine od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka, i zaštitiće decu na čiji IQ izloženost olovu negativno utiče“, rekao je on.
Alarmni signal u vezi sa olovnim benzinom upaljen je još 1924. godine, kada je pet radnika umrlo, a desetine njih hospitalizovano zbog grčenja mišića nalik epileptičkom napadu u rafineriji američkog naftnog giganta Standard Oila.
Uprkos tome, olovo se i dalje dodavalo benzinu na globalnom nivou sve do 1970-ih.
Bogatije zemlje su tada počele postepeno da ukidaju njegovu upotrebu, ali je tri decenije kasnije, početkom 2000-ih, još uvek 86 zemalja koristilo olovni benzin.
Severna Koreja, Mjanmar i Avganistan prestali su da prodaju olovni benzin do 2016. godine, tako da je preostala tek šačica onih, uključujući Irak, Jemen i Alžir, koji su u drugoj polovini protekle decnije i dalje upotrebljavale ovo toksično gorivo.
Olovo je počelo da se dodaje benzinu početkom 1920-ih da bi se poboljšale performanse motora.
UNEP je od 2002. počeo da radi sa vladama, privatnim kompanijama i građanskim udruženjima na iskorenjivanju upotrebe olovnog benzina.
Kakva je budućnost električnih vozila u Srbiji pročitajte OVDE.
Preuzmite android aplikaciju.
