Nadomak Novog Sada nalaze se tri malena sela u kojima se prosto ne zna šta je lepše. Prošetali smo Koviljom, Budisavom i Kaćom kako bismo vam otkrili šta je njihove meštane, zapravo, motivisalo na odluku da žive tamo?
Kako je direktno povezan sa auto-putem A1, logično je da smo nakon table na kojoj piše: “Dobrodošli u Kovilj! Rodno mesto Laze Kostića!“, bili ozbiljno motivisani da odmah skrenemo desno i vidimo kakav to život vode naši dragi Koviljčani.
Iako naizgled veoma malo mesto, Kovilj je prepun života i u poslednjih nekoliko godina je u ozbiljnim fazama rekonstrukcije, te izgrađivanja svega onoga čega nije bilo i za šta se od meštana moglo čuti da im fali.
Koliko se Koviljčani sve više kulturno uzdižu posvedočila nam je činjenica da je nedavno otvoren poseban prostor za organizaciju raznih skupova i manifestacija.
Iako skrivena iza jednog prelepog ajnforta, kada se uđe u dvorište velike kuće koja se nalazi odmah preko puta crkve, može se videti velika bina, tribine i još mnogo obezbeđenih mesta za sedenje i uživanje svih onih koje put dovede na neki od skupova.
Naravno, kakvi bismo to posetioci bili da nismo skoknuli i do Spomen kuće Laze Kostića, a kako i ne bismo kada je u Kovilju sve blizu jedno drugog? Za sada nismo mogli da joj pristupimo i iznutra, ali nam meštani kažu da se svim silama bore kako bi ova kuća uskoro postala kulturna ustanova koja će moći da se posećuje.
Zatim smo krenuli putem Budisave.
Multikulturalnost kojom Budisava i danas odiše, svoje korene vuče još iz daleke prošlosti kada su u slozi živeli Nemci, Mađari i Srbi. U to doba, komšija se pre svega merio na osnovu svoje ljudskosti, a ne nacionalnosti.
U poslednjih nekoliko godina u ovo mesto se veoma ulagalo. Putevi koji su nekada bili neprohodni sada su zakrpljeni i lepo asfaltirani, pa nije ni čudo što su stanovnici Budisave sve češće motivisani da prave neke nove manifestacije.
Stanovnici kažu da obožavaju što im je baš sve na dohvat ruke: “Samo odeš u centar i to ti je to“, ali opet, ponekad kada ih obaveze navedu da moraju da skoknu do grada, odlična stvar je što im do centra Novog Sada treba svega desetak minuta kolima.
Za kraj našeg putovanja ostavili smo selo za koje se smatra da je starije i od samog Novog Sada.
Ljudi su ovde izrazito prijatni, te će vas uvek pozdraviti na ulici, bilo da se srećete prvi put ili ste stari poznanici. Potvrdni ”klim” glavom učiniće da se osećate kao kod kuće, ma bilo iz kog mesta dolazili.
Specifično je da, iako se Kać sve više razvija, ovo mestašce i dalje ne gubi svoju toplinu.
Kapaciteti vrtića su prošireni, te možemo primetiti da se iz dana u dan nešto novo gradi i radi na poboljšanju dosadašnjeg standarda života.
Penzioner je biti lepo, ali biti penzioner u Kaću ima posebnu čar. Ovo seoce ima najsavremeniji i najopremljeniji Dom za penzionere napravljen tako da svako druženje dodatno učini lepšim i posebnijim.
Nove institucije, igrališta, asfaltirani putevi, svetla na nekada neosvetljenim ulicama, samo su početak napredovanja Kaća u daljoj budućnosti.
Naime, u Kovilj polako počinju da se doseljavaju rode što njegove meštane posebno raduje, jer to govori da je duga i hladna zima prošla, dok su Kaćani vek uveliko navikli da u toku cele godine vode brigu o sovama koje su svoj dom pronašle u vrtiću u centru gde mališanima ulepšavaju svaki dan.
I Kovilj i Kać, takođe, imaju svoje manastire koje nismo mogli da preskočimo u toku naše posete.
Kako smo se proveli, šta smo sve imali prilike da saznamo i vidimo, pogledajte u našem interesantnom videu.
Klisa, Slana bara, Vidovdansko naselje – Predgrađe kao sinonim za dobar život? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
