Kovid-stres sindromu u vreme pandemije u Srbiji su najviše bile podložne žene, penzioneri, osobe sa osnovnim obrazovanjem i one koje su imale psihijatrijsku dijagnozu u prošlosti, pokazalo je istraživanje o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji.
Anksiozni poremećaji jedini su mentalni poremećaji kod odraslih ljudi u našoj zemlji za koje je potvrđeno da su izazvani pandemijom virusa korona i novim životnim okolnostima, rečeno je na tribini povodom predstavljanja rezultata nacionalnog istraživanja o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi u našoj zemlji.
Istraživanja pokazuju da se od početka pandemije 27 odsto ljudi osećalo ugroženo i potišteno zbog stresa izazvanim patnjom za bližnjima, 22 odsto njih prijavilo je stres zbog finansija i ekonomske situacije, a svega se 5,5 odsto ljudi u Srbiji se izjasnilo da je imalo partnerskih problema.
Rezultati istraživačkog projekta „Cov2soul.rs“ predstavljeni su na tribini „Na kafi sa psihologom“, koju je organizovala Hemofarm fondacija na Dorćol plazu u Bogradu, nastavljajući i ove godine ciklus tribina posvećenih očuvanju mentalnog zdravlja.
„Na kafi sa psihologom“ je rečeno i da je zanimljiv podatak da više od polovine populacije smatra da korona ni na koji način nije uticala na njihov lični, porodični i prijateljski odnos, ali isto toliko odrslih u našoj zemlji se povremeno osećalo u toku pandemije.
Jedna od govornika na tribini Profesorka Medicinskog fakulteta i i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje psihijatar Nađa Marić rekla je u izjavi za Tanjug da je „Cov2soul.rs“ projekat koji je sproveden tokom druge godine korone i da je uz pomoć 52 mlada lekara psihologa, sproveden na 60 opština u Srbiji, gde su prikupljeni uzorci od 1.203 ispitanika.
Navela je da su neke od tema istraživanja bile koliko je bilo distresa – određene kliničke patnje koja ne mora biti psihijatrijski poremećaj, preko toga kolika je bila učestalost psihijatrijskih poremećaja u odrasloj populaciji od 18 do 65 godina, kao i učelost teorija zavere i dinamiku i način na koje nastaju, koliko ih ima i da li se razlikuju od sveta ili smo slični, doživljaj usamljenosti, kovid-stres sindrom i lični utisci o pandemiji kada su u pitanju finansije, odnosi sa porodicom, prijateljima i fizička aktivnost.
Upitana da prokomentariše mentalne poremećaje nastale za vreme pandemije Marić je istakla da podaci nisu relevantni s obzirom na to da se u Srbiji nisu radila istraživanja o rasprostranjenosti mentalnih poremećaja pre pandemije korona virusa.
„Svaka šesta osoba u Srbiji, odnosno oko 700.000 odraslih između 18 i 65 godina, tokom druge godine pandemije, ispunilo je kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja“, rekla je ona i ocenila je da to nisu tako obeshrabrujući rezultati kada se uporede sa istraživanjima u ostalim zemljama Evrope, po kojima, na primer, u Češkoj 33 odsto populacije ima neki oblik mentalnog poremećaja.
Dodala je da je po broju obolelih naša zemlja najpribližnija Norveškoj.
Redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Knežević rekao je da je njegova oblast istraživanja „Cov2soul.rs“ vezana za terorije zavere i objasnio da su one umnogome uticale na odluku da li će ljudi pristupiti vakcinaciji u našoj zemlji.
Naveo je da su zatvoreni, potišteni, mentalno skučeni i tradicionalni ljudi skloniji tome da veruju u teorije zavere i u neku „pozadinsku stvarnost“ koja je u interesu određene grupe ljudi – Amerikanaca, vojske, pristalica 5G mreže.
Knežević je istakao da 20 odsto građana u Srbiji potpuno ili delimično veruje u teorije zavere, te dodao da su slicni rezultati i u zemljama regiona.
Viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu Ljiljana Lazarević je na tribini govorila o fenomenu usamljenosti za vreme pandemije.
„U okviru projekta Cov2soul.rs prikupljeni su podaci o percepciji usamljenosti. Ispitanici su odgovarali o tome koliko često imaju osećaj da im nedostaje društvo, koliko se osećaju izolovanim, i koliko često se osećaju odbačenim od sopstvenog društva“, rekla je Lazarević.
Navela je da je 45 odsto ispitanika u uzorku izjavilo da se nikada ne osećaju usamljeno, 50 odsto je saopštilo da se ponekad oseća usamljeno, dok je 5 odsto izjavilo da su često ili skoro uvek usamljeni.
Nosilac istraživanja „Cov2soul.rs“ je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu – nastavne baze Institut za mentalno zdravlje i Institut za socijalnu medicinu, u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, a istraživanje je sprovodeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije.
Ta istraživanja mogu da pomognu sagledavanju i razumevanju pandemije, što bi omogućilo uspostavljanje bolje kontrole nad sličnim okolnostima u budućnosti.
Takođe, cilj ove studije je i da upute sve nadležne institucije kako bi se više uključile u prevenciju i lečenje mentalnih bolesti.
Preuzmite android aplikaciju.
