Očekivani životni vek, obrazovanje i životni standard stanovništva vratili su se na nivo iz 2016. godine, razlog je pandemija kovida-19, upozorava se u izveštaju UN o ljudskom razvoju objavljenom danas, u kojem se izražava i strahovanje da će rat u Ukrajini dodatno pogoršati situaciju.
Prvi put od uspostavljanja, pre 30 godina, indikator za ljudski razvoj koji uzima u obzir očekivano trajanje života, obrazovanje i životni standard, pao je dve uzastopne godine 2020. i 2021, vrativši se na nivo iz 2016. godine, navodi Program UN za razvoj (UNDP).
To „ogromno pogoršanje” odnosi se na više od 90 odsto zemalja sveta.
Indikator ljudskog razvoja se velikim delom smanjio zbog pada očekivanog životnog veka u periodu od više od godinu i po dana, između 2019. i 2021. (71,4 godine u 2021. u odnosu na 73 godine u 2019), dok se obično povećava nekoliko meseci svake godine.
U SAD beleži se pad očekivanog životnog veka od dve godine dok je u drugim zemljama taj pad još izraženiji.
Suočen sa nadovezivanjem kriza bez presedana, posebno kovida-19, svet se vratio nazad pet godina po pitanju ljudskog razvoja, što podstiče „strahovanja” i „frustracije” širom planete, navodi UN u izveštaju.
„To znači da se umire ranije, da smo manje obrazovani i da naši prihodi padaju, rekao je šef UNDP-a Ahim Stajner u razgovoru za Frans pres.
„S ova tri parametra možete dobiti odgovor zašto ljudi počinju da budu očajni, frustrirani, zabrinuti za budućnost”, dodao je on.
Indikator je napredovao ustaljeno decenijama, a 2021. se vratio na nivo iz 2016, čime su „obrisane godine razvoja”. Glavni razlog za to je kovid-19, ali i klimatske katastrofe koje se umnožavaju, krize koje se nadovezuju ne dajući stanovništvu da „povrati dah”.
„Imali smo katastrofe i pre, imali smo sukobe pre, ali združivanje onoga s čim smo suočeni danas je veliko nazadovanje za razvoj čovečanstva”, rekao je šef UNDP-a.
To nazadovanje je takoreći univerzalno i pogađa 90 odsto čovečanstva, mada su nejednakosti među zemljama i dalje izrazite. Na vrhu liste su i dalje Švajcarska, Norveška i Island, a na dnu Južni Sudan ispred Čada i Nigera.
I dok neke zemlje počinju da se oporavljaju od uticaja pandemije mnoge u Latinskoj Americi, podsaharskoj Africi, Južnoj Aziji ili na Karibima, nisu imale vremena da se oporave pre nego što je došla nova kriza – rat u Ukrajini.
Sa velikim uticajem na prehrambenu i energetsku bezbednost, koje nisu još uzete u obzir u indikatoru koji se završava sa 2021. godinom, bez sumnje su izgledi za 2022. mračni, ocenio je Stajner.
Preuzmite android aplikaciju.
