Prema istraživanju, kod svih sredovečnih žena koje su uzimale antibiotike uzastopno dva meseca, primećeni su lošiji kognitivni rezultati.
Istraživači sa Harvarda i Univerziteta Raš otkrili su da su žene koje su uzimale antibiotike najmanje dva uzastopna meseca tokom svojih 50-ih godina, stalno imale lošije rezultate na kognitivnim testovima.
Bodovanje je uključivalo mere brzine obrade, funkcionisanja mozga, pažnje i kapaciteta pamćenja. Istraživači prikupili su podatke više od 14.000 žena.
Učestvujući u istraživanju, žene su izveštavale da li su koristile lekove tokom protekle dve godine i jesu li imale zdravstvenih problema, pored niza drugih pitanja.
Godine 2009, kada su mnogi od učesnika napunili pedestu, u anketu je uključeno pitanje o antibioticima.
Sedam godina kasnije, žene su dobile kognitivni ispit kako bi se utvrdili različiti kognitivni faktori.
One koje su prijavile najmanje dva uzastopna meseca korišćenja antibiotika, bez izuzetka su imale lošije rezultate od svojih vršnjaka.
Postojao je i jasan znak kognitivne degradacije tokom vremena. Tačan mehanizam zbog kojeg antibiotici imaju tako zastrašujući učinak na mozak ne može se precizno odrediti, ali stručnjaci imaju jednu potencijalnu slutnju.
Naime, istraživači ukazuju na osovinu creva-mozak kao odgovornu za kognitivni pad koji doživljavaju žene.
Čovekova creva imaju više kontrole nad telom i mozgom nego što smo toga svesni.
Prethodne studije čak su otkrile da mikrobiom creva može odrediti nečiju ličnost
Prošle studije su takođe otkrile da je zdravlje creva povezano s kognitivnim stanjima poput Alchajmerove i drugih bolesti i kod ljudi i kod životinja.
Na mikrobiom creva utiču antibiotici koji mogu ubiti i promeniti populaciju želuca u telu.
Godine 2016. istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su da antibiotski tretmani mogu promeniti čovekov crevni mikrobiom i kao rezultat toga naškoditi osobama koje pate od psihičkih poremećaja.
– Potrebno je više istraživanja, ali naša sugerišu da ako možemo da sprečimo infekcije i minimiziramo lečenje antibioticima kod osoba s mentalnim bolestima, onda bismo mogli sprečiti pojavu maničnih epizoda – tvrdi dr Robert Jolken.
Zašto mikrobiom ima toliku kontrolu nad telom, još nije utvrđeno, ali stručnjaci to istražuju već decenijama.
Smanjenjem unosa soli smanjujete rizik od ovih hroničnih bolesti
Preuzmite android aplikaciju.
