Постоје путовања која те одведу далеко, само да би ти на крају показала колико ти је важан повратак. Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем, који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство.
Пут је почео скромно — посао у Мекдоналдсу, па одлазак на базене источне обале САД. Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу, у савезној држави Вирџинији, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.
У Мериленду добија другу шансу – ради напорно, тражи додатне задатке и убрзо бива примећен. Проглашен је једним од најбољих спасилаца сезоне. Следеће године враћа се у САД већ као менаџер базена, са више одговорности и сталном бригом да све функционише беспрекорно. Током рада Алексa сазрева и схвата да без система, дисциплине и тима нема поузданих резултата – то су навике које ће понети са собом и које ће му касније помоћи да се оствари у отаџбини.
Трећи одлазак више није био путовање без циља – већ је знао шта хоће. Путовао је, обилазио велике градове и крстарио Карибима, али је осећај да нешто недостаје постајао све јачи. Пред сам почетак пандемије стиже озбиљна понуда из САД – шест месеци рада вредно 50.000 долара, радна виза спремна. Али у том тренутку доноси одлуку која мења све – одлучује да се врати и остане у Србији. Почиње испочетка као тренер у Нишу, без гаранција, али са вером да може да гради овде.
Рад и знања прикупљена у Америци брзо дају резултате. Данас иза њега стоји више од 100 задовољних клијената и развијен онлајн програм који повезује тренинг, исхрану и организацију времена. Клијенти су из Србије, Европе и Америке, али он остаје у Нишу, користи редовно цењено искуство из млађих дана које је научио у САД да би помогао људима.
Каже да га је Америка научила систему и дисциплини, али да му је Србија вратила оно што се не може купити – припадност, смисао и мотив да ради од срца. „Новaц је важан, али није све. Ако све уложимо у финансије, лако останемо празни изнутра. Ја сам желео више – смисао, допринос и људе око себе,” каже Алекса.
Повратак није био лак – захтевао је храброст да се крене без гаранција, да се све гради изнова, да се верује себи чак и онда када се не зна где пут води. Али био је вредан. Данас то потврђују резултати, али пре свега осећај – да оно што ради има тежину, да припада, да ствара тамо где је поникао.
Његова прича је пример да се искуство стечено у иностранству може уткати у локалну средину, да из Ниша могу настајати велике приче и да понекад највећи корак напред почиње управо – повратком кући.
Поглед редакције портала „Српски угао”
Причa коју је Алекса Станковић поделио са нама и на Јутјубу подсећа нас да свет не мора бити бег, већ искуство које обогаћује. Повратак из иностранства носи своју тежину, али и огромну вредност – прилику да оно најбоље што смо усвојили тамо, уградимо овде. Србија добија када се људи пуни знања, енергије и вере враћају кући и одавде праве разлику.
Преузмите андроид апликацију.
