Uspomene i sećanja iz života mogu zaista da vam prolete pred očima dok umirete, potvrdilo je istraživanje objavljeno pre nekoliko dana u časopisu „Frontiers in Aging Neuroscience“.
U studiji je opisan muškarac koji je bio spojen na uređaj za skeniranje mozga nakon što je pretrpeo srčani udar, pa potom umro.
Snimci mozga, koje dosad još nikada nisu napravljeni na umirućem čoveku, pokazali su da je muškarac imao vrstu moždanih talasa povezanih sa sećanjima, meditacijom i snovima neposredno pre nego što je njegovo srce počelo da kuca, pa čak i nekoliko sekundi nakon toga.
Ovo otkriće ponovno je pokrenulo pitanje trenutka u kojem se život zaista završava, a ujedno i pružilo utehu bliskim osobama umrlog, smatra doktor Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta u Luisvilu.
Studija je pratila 87-godišnjeg muškarca koji je 2016. godine primljen u bolnicu s krvarenjem u području između lobanje i mozga.
Lekari, uključujući i doktora Zemara, su uklonili ugrušak, ali tri dana kasnije kod muškarca su se javili epileptični napadi.
Prema standardnoj proceduri, lekarski tim je pratio pacijentovo stanje elektroencefalogramom ili EEG-om kako bi utvrdili uzrok napada.
Ali, pre nego što su uspeli da odrede odgovarajuću terapiju, muškarac je doživio srčani zastoj i umro.
„Upravo to je razlog zašto je skeniranje mozga umirućeg čoveka tako retko. To je nešto što ne možete da isplanirate. Nijedna zdrava osoba neće da ide na EEG pre smrti niti mi možemo tačno da znamo kada će neka bolesna osoba da umre kako bismo snimili takve signale“, objasnio je doktor.
EEG umiruće osobe je pokazao da je 15 sekundi pre nego što je srce prestalo da mu kuca, muškarac doživeo visokofrekventne moždane talase koji se nazivaju gama oscilacije, kao i neke sporije oscilacije uključujući i teta, delta, alfa i beta.
Ti talasi se povezuju s koncentracijom, snovima, meditacijom, prizivanjem događaja i slika iz pamćenja i flešbekovima.
„Ono što niko nije očekivao jeste činjenica da su se oscilacije nastavile i nakon što je srce prestalo da pumpa krv u mozak. To nas je najviše iznenadilo“, rekao je doktor Zemar.
Najlepši momenti
Njemu i njegovim kolegama trebalo je gotovo šest godina da objave studiju delom i zato što su čekali da vide da li će da se pojavi još neki sličan slučaj.
Pronašli su samo jednu sličnu studiju na pacovima kod kojih su naučnici indukovali srčani zastoj dok su im istovremeno merili aktivnost mozga.
„Jako je teško da se nešto tvrdi sa samo jednim zabeleženim slučajem, naročito kad su kod te osobe bili prisutni krvarenje, epileptični napadi i oticanje, odnosno komplikacije koje mogu da utiču na rezultat istraživanja. Ali, ono što možemo sa sigurnošću da potvrdimo jeste da imamo signale neposredno pre smrti i neposredno nakon što je srce stalo jednake onima koji se događaju kod zdravih ljudi kad sanjaju, prisećaju se nečega ili meditiraju, a ovo istraživanje nas je naučilo da, iako su naši najmiliji zauvek sklopili oči, njihov mozak još reprodukuje neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u svojim životima, objasnio je doktor“, prenosi portal „Živim.hr“.
Ovo se otkriće poklapa s nekim anegdotalnim izveštajima o iskustvima ljudi koji su bili nadomak smrti i koji kažu da su im tada pred očima proleteli emocionalno najintenzivniji trenuci iz života.
Doktor Parnia, profesor na Univerzitetu u Njujorku i autor knjige „What Happens When We Die?“ rekao je za Insajder da su i neka druga istraživanja pokazala da kad ljudi umiru doživljavaju paradoksalnu lucidnost sa izrazitom svesnošću.
A to uključuje neku vrstu revizije celog njihovog života s njihovim postupcima, namerama i mislima – drugim rečima ljudskošću koju su pokazali prema drugima.
„Čini mi se da ova studija to potvrđuje. Moguće je da istovremeno dok se brojni delovi mozga gase usled smrti, to dovodi do otkočenja nekih drugih delova mozga koji pomažu ljudima da dobiju uvid u drugu dimenziju stvarnosti koja nam inače nije lako dostupna. Ovo otkriće može da podstakne medicinsku zajednicu da ponovno razmisli o tome u kojem se trenutku zapravo može proglasiti smrt neke osobe. Kad srce prestane da kuca, lekari proglašavaju smrt i nastavljaju s postupcima kao što je doniranje organa. Ali, ova studija te standarde dovodi u pitanje“, smatra doktor Zemar.
„Petnaest sekundi možda se ne čini kao mnogo vremena, ali u medicini to nije malo. Ako proglašavamo smrt osobe kad njeno srce stane i tada obavljamo doniranje organa, možda bi onda ipak trebalo da pričekamo još 15 sekundi nakon što srce stane kako bismo im dopustili da „prelete“ u mislima svoje uspomene? Ne, znam, ali to je sasvim sigurno pitanje koje je otvorila naša studija“.
Kao neurohirurg, nažalost ponekad vidim pacijente kojima ne možemo da pomognemo i mi lekari treba da budemo oni koji će lošu vest da saopštimo porodici, a to je vrlo teško.
Ako je moguće da im se kaže da se to možda događa u mozgu njihove bliske osobe u tom trenutku, i da se ona priseća lepih trenutaka koje je s njima provela, ja lično to smatram lepom utehom, zaključuje doktor Zemar koji je rekao i da je od ljudi s raznih strana sveta čuo da im je ovo otkriće donelo utehu, uprkos tome što je nemoguće da se zna da li su uspomene kojih su se prisetili pozitivne, negativne ili oboje.
Tri najčešća razloga zbog kojih ujutru ne možemo da se setimo svojih snova
Preuzmite android aplikaciju.
