Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.
Комисија је препоручила покретање отвореног дијалога између жртава свих зараћених страна, па чак и починилаца, где је то могуће, у сребреничкој регији и целој БиХ, наведено је у овом извештају на више од 1.000 страна који је доступан јавности на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
У Извештају се наводи да налази Хашког трибунала о геноциду неће издржати тест времена.
Комисија у Извештају уважава чињеницу да су хиљаде људи углавном ратних заробљеника убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити..
Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији. Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно 4.000 до 5.000 припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама.
Погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин, истиче се у извештају.
Не може се утврдити да су та убиства почињена са било којом другом намером, осим да се елиминише војна претња у периоду након војног напада хрватских и муслиманских снага на српску територију операција „Олуја“.
Комисија није успела да идентификује ни један случај у којем су судије Хашког трибунала расправљале о било којем другом мотиву за убиство, осим о геноциду.
Већа Хашког трубунала нису ниједном расправљала о чињеници да су Срби претрпили геноцид који су починили Хрвати уз помоћ муслимана током Другог светског рата и да су Срби у више од 150 насеља у и око сребреничке регије претрпили бруталне нападе и етничко чишћење од муслиманских снага 1992. и 1993, па чак и 1995. године.
Комисија, наводи се, сматра да се, у складу са свим чињеницама из њеног истраживања, појам „геноцид“ не може корисити за описивање тих трагичних догађаја.
Комисија се нада да ће након овог извештаја бити предузети конкретни кораци ка суочавању са прошлошћу, како страна у сукобу, тако и представника међународне заједнице, међународних организација и удружења жртава рата.
Један од таквих корака могао би да буде да сви они одају почасти жртвама свих страна на местима њихових страдања.
Истинско и недискриминаторно одавање почасти свим невиним жртвама од заједничких делегација свих ових наведених страна корак је који може допринети заједничком суочавању са прошлошћу и бољем разумевању универзалне истине о достојанству и вредности сваког људског живота.
