Људска природа, а свакако и потреба јесу иновације, као и модернизација света који нас окружује. Међутим, увек постоји известан број људи који гаји одређену дозу скептицизма према било каквој промени.
Становници Барселоне су својевремено одбацили Ајфела и његово идејно решење куле, говорећи да је незграпна и да ће нарушити сам изглед града. Парижани су такође бурно реаговали давне 1889. године, тражећи да се обустави градња куле.
Првобитни планови су били да кула буде стационирана на Марсовом пољу и да се након 20 година уклони одатле, с обзиром да је она за Парижане била “бескорисна и чудовишна“, “запањујуће глупа“ као и да је представљала “одвратни стуб од метала“.
Сведоци смо шта данас у туристичком и архитектонском смислу представља Ајфелов торањ.
Такође, ни наш народ није имун на то да се стално говори како је тамо негде “преко“ боље, а када овде покушамо нешто ново да изградимо и побољшамо, део народа се одмах подиже на “куку и мотику“.
Тако су се и Срби својевремено дигли на “куку и мотику“ када се кренуло у изградњу прве железничке пруге пре више од 150 година.
Данас имамо грађанску непослушност везано за Београд на води. Критикује се изградња метроа у престоници, ковид болница и нови мост у Новом Саду, а врхунац долази са критиком изградње јавних гаража.
Гласно и јасно постављам питање, коме и зашто сметају нове гараже, односно нова паркинг места, која дефинитивно недостају граду.
Анализирајући проблематику, не могу да схватим шта стоји иза делања појединаца у Новом Саду. Да ли је то само јефтино политиканство или су поступци појединаца резултат озбиљних дијагноза, које ипак морају да поставе стручна лица.
Пођимо од чињеница. У Новом Саду је дошло до повећања броја становника. Нови Сад више није паланка, већ постаје озбиљан град са озбиљном инфраструктуром.
Повећање броја становника је довело аутоматски и до повећања броја возила, а решења постоје и свакако су многобројна.
Модернизација и рационализација градског превоза, подстицање коришћења бицикала, увођење зона, а наравно и изградња гаража и нових паркинг простора јесу решење овог проблема.
Град је у претходном периоду набавио преко сто нових аутобуса, изграђенa је мрежа преко 100 км бициклистичких стаза, субвенционисани су бицикли, предвиђена је изградња четири нове јавне гараже и ревитализовано је на стотине паркинг места широм града.
Међутим, део Новосађана не жели да истрпи пар месеци гужву, зарад боље будућности града.
Део Новосађана не жели да вози бајс, део свакако не воли да се вози градским превозом, а део не воли да се паркира даље од 50м од свог улаза.
Овим путем бих замолио да преостали, већински део грађана Новог Сада ипак има разумевања за добробит и развој нашег града.
И да се само осврнем на почетак текста, није ми намера да упоређујем изградњу Ајфеловог торња у Паризу са изградњом јавних гаража у Новом Саду, већ је намера да укажем на свест коју неко или има, или нема.
Г.Б.
Преузмите андроид апликацију.
